Svake godine milioni turista iz celog sveta posećuju Pompeju. Dive se njenim freskama i arheološkim artefaktima, ali retko ko primeti da su na krovu antičke rimske Vile misterija postavljeni solarni paneli.
"S jedne strane, izgleda baš kao stari rimski crep. Ali ako ga pogledamo sa zadnje strane, možemo videti da je to, zapravo, mali fotonaponski panel", objasnio je Gabrijel Zuhtrigel, direktor Arheološkog parka Pompeja.
Kako je dodao, on proizvodi električnu energiju za osvetljenje vile, i veliki deo potrebne energije dolazi direktno sa krovne instalacije.
Dok Pompeja razmatra da ovo rešenje proširi i na druge delove arheološkog parka koji su udaljeni od elektroenergetske mreže, grad Evora u Portugalu takođe je usvojio slične tehnologije, ali je vešto izbegao da klasični solarni paneli naruže zdanje.
Na krovu gradske kuće određeni crepovi su nešto svetliji.
"To nisu obični crepovi", rekao je Umberto Keiroz iz istraživačko-razvojnog centra EDP i rukovodilac projekta.
"Napravljeni su od poluprovidnog materijala u čijoj se sredini nalaze solarne ćelije koje proizvode električnu energiju za potrošnju ove zgrade". objasnio je.
Ova instalacija ima oko 20 kWp fotonaponskih crepova, dizajniranih da se uklope u arhitekturu objekta i očuvaju kulturno nasleđe Evore.
Istorijsko jezgro Evore nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine od 1986. godine.
Fotonaponski crepovi su jedno od rešenja evropskog projekta POCITYF koji pomaže gradu da uskladi očuvanje nasleđa sa savremenim izazovima održivosti.
"Evora je grad svetske baštine i, kao i većina istorijskih gradova u Evropi, ima odgovornost da očuva svoj istorijski centar i zaštiti kulturno nasleđe", rekao je Nuno Bilo, koordinator EU projekta u ovom mestu.
"Međutim, Evora ne može da ostane zamrznuta u vremenu. Moramo da idemo napred i pronađemo rešenja koja omogućavaju istorijskim gradovima da odgovore na jedan od najvećih izazova današnjice - dekarbonizaciju", dodao je.
Jedno od rešenja razvila je mala porodična kompanija sa severoistoka Italije. Mateo Kvaljato iz "Dyaqua" je objasnio kako izgleda čitav proces.
"Crep se pravi od smole koja čini prvi sloj. Zatim uzimamo fotonaponske ćelije, koje su već prethodno zalemljene, i postavljamo ih unutra. Nakon toga dodaje se drugi sloj, napravljen od posebno formulisanog materijala. Poslednji korak je spuštanje kalupa i vađenje gotovog proizvoda", naveo je.
Rešenja poput ovog, kao i različite tehnologije primenjene u Pompeji, šalju ohrabrujuću poruku ostatku sveta.
"Lekcija koju smo naučili u Pompeji nam govori da ako ova tehnologija može da funkcioniše ovde, na mestu koje je tako osetljivo, pod stalnim nadzorom, krhkom, a istovremeno ogromno, onda može da funkcioniše bilo gde", rekao je Zuhtrigel.
Stakleni krovovi sa integrisanim fotonaponskim panelima i solarne nadstrešnice postavljene u dvorištima škola u istorijskom centru takođe su među rešenjima koja se testiraju u Evori.
Zajedno sa gradom Alkmarom u Holandiji, portugalski grad kroz projekat POCITYF procenjuje sve raspoložive inovacije kako bi se sagledao njihov potencijal za primenu širom Evrope.
Kako projekat POCITYF čuva kulturno nasleđe?
Osim Evore i Alkmara u projektu učestvuje još šest gradova: Bari, Celje, Granada, Hvidovre, Janjina i Ujpest.
Pored toga, POCITYF gradi zajednicu "pametnih" gradova sa bogatim kulturnim nasleđem.
Do 2050. godine očekuje se da će 80 odsto stanovništva živeti u urbanim područjima.
Većina evropskih gradova poseduje objekte od istorijskog značaja, a urbana područja su odgovorna za 80 procenata globalne potrošnje energije.
Ove činjenice pokazuju zašto je od ključne važnosti da gradovi sa velikom istorijom, koji se često suočavaju sa pravnim ograničenjima kada je reč o obnovi zgrada od kulturnog značaja, postanu održiviji.
Gradovi jesu deo problema, ali mogu biti i deo rešenja, poručuju organizatori.
POCITYF ima zadatak da demonstrira inovativne tehnologije pametnih gradova u dva "svetionik-grada" (Lighthouse Cities), holandskom Alkmaru i portugalskoj Evori, a onda ih kopiraju u šest pratećih gradova.
POCITYF okuplja gradske administracije, urbaniste, univerzitete, preduzetnike i građane u koordinisanim planovima da oblikuju budući razvoj evropskih gradova. Kako bi se obezbedio dugoročan uticaj projekta, POCITYF stavlja fokus na potrebe građana i primenjuje pristup dizajnu usmeren na korisnika.
U pitanju je projekat pametnih gradova finansiran od strane EU, koji će pomoći istorijskim gradovima da postanu zeleniji, pametniji i pogodniji za život, uz očuvanje kulturnog nasleđa i uvažavanje potreba građana.
Projekat će pomoći Evropi u nastojanju da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.
(EUpravo zato/Euronews)
