Kako AI može da nam pomogne da razvijemo pametne gradove? Odgovor smo potražili u Beču

"Retko ko razmišlja unapred. Dovoljno bi bilo da zamislimo da je tehnologija samo jedan korak ispred današnje i da na osnovu toga planiramo. To treba posmatrati kao hipotezu, jer ako ćete projekat završiti za godinu dana, onda ne radite sa tehnologijom današnjice, već sa tehnologijom budućnosti", poručila je za EUpravo zato AI savetnica i osnivačica kompanije "Propeller - AI Consultancy", Ana Simić, na samitu posvećenom pametnim gradovima koji je održan u okviru startap festivala Vienna Up.

Da se vratimo na pametne gradove.

Osim toga što austrijsku prestonicu povezujemo sa klasičnom muzikom, Mocart kuglama ili univerzitetima, Beč je jedan od gradova u Evropi koji ima najrazvijenije klimatske politike i veoma ambiciozne ciljeve, tako da su postulati cirkularne ekonomije svakako u fokusu.

U blizini jednog od najupečatljivijih objekata u Beču, spalionice Špitelau, okupilo se dvadesetak startapa čije ideje mogu da pomognu u boljem oblikovanju grada, posebno u domenu energetske efikasnosti ili smanjenja zagađenja.

I dalje nema dovoljno znanja o AI

Svakako, primena veštačke inteligencije je danas glavna tema.

Govoreći o problemu otpada, Ana Simić je istakla da svega 7 odsto svetske ekonomije čini cirkularna ekonomija. Prema njenim rečima, pitanje otpada treba posmatrati kao problem informacija.

"Ako znamo šta možemo da izdvojimo i ponovo upotrebimo, gde se to nalazi, šta je to i koju vrednost ima, mogli bismo da rešimo ovaj veliki problem i da povećamo brojku od 7 procenata, a u tome mogu da nam pomognu AI i druga tehnološka rešenja", poručila je.

Veštačka inteligencija se danas toliko brzo razvija da ljudi uglavnom nisu dovoljno svesni šta ona sve može da radi i da se svakodnevno poboljšava.

"Moj stav je uvek bio da se usmerimo na to šta možemo da uradimo sa tehnologijom, a ne toliko duboko na to šta se tačno dešava i koji modeli stoje iza svega. Kada je reč o cirkularnoj ekonomiji, ono što je zanimljivo jeste da su podaci o materijalima veoma povezani, ali ideja da će AI rešiti sve sama od sebe, bez kvalitetnih podataka i konkretnih povezanih platformi, zapravo je zabluda. Cirkularna ekonomija se zasniva na tome da znam gde se šta nalazi i da postoji neko kome je to potrebno. To je veoma kompleksan sistem i baš zato je zanimljiv za primenu AI-ja, jer je veštačka inteligencija fenomenalna u rešavanju složenih sistema i obradi ogromne količine podataka koje mi kao ljudi ne možemo ručno da obradimo. Većina ljudi sa kojima radim već zna da tehnologija postoji i da ima veliki potencijal. Neki imaju i konkretne ideje šta žele da urade. Ali onda se postavlja pitanje kako pomoći kompaniji da napravi prvu promenu, kako edukovati ljude, promeniti uloge u kompaniji i formirati nove timove. S jedne strane, to je transformacija. Sa druge strane, još uvek postoji nedostatak osnovne pismenosti o tome šta AI zapravo znači", objasnila je za naš portal.

Navela je da treba promeniti način razmišljanja.

"Ljudi često misle da ono što AI može danas predstavlja krajnji domet i na osnovu toga planiraju projekte i poslovne modele. Ali AI postaje sve više agentski orijentisan i za tri godine sve će izgledati potpuno drugačije. Ako ćete projekat završiti za godinu dana, onda ne radite sa tehnologijom današnjice, već sa tehnologijom budućnosti. Ali to je teško, posebno u velikim kompanijama i sistemima gde postoji mnogo uticaja, politike i borbe za moć. Veliki problem nastaje kada ljudi ne žele ništa da menjaju. Drže se svojih pozicija, moći i načina rada. A onda vi pokušavate da uvedete tehnologiju koja potpuno menja postojeći sistem", poručila je.

"Da podaci budu dostupni svima"

Na samitu smo sreli i Lovra Končar-Gamulina, inače iz Zagreba, koji se bavi prostornim planiranjem i urbanizmom u startapu "City Layers".

"Živim u Beču, praktično od svoje 18. godine, a City Layers je nastao kroz moj doktorat na Tehničkom univerzitetu dok sada funkcioniše kao spin-of kompanija. Bavimo se olakšavanjem procesa prostornog planiranja i urbanizma, pa smo razvili platformu preko koje je veoma jednostavno prikupljati podatke o prostoru zajedno sa ljudima, bilo sa širom zajednicom ili sa timovima stručnjaka. Na taj način dolazimo od podataka do odluka koje su potrebne za participativno planiranje i prostorno planiranje u celini. Ideja je nastala jer smo svi u timu arhitekte i meni je od početka bilo veoma zanimljivo što postoji mogućnost da se prostorni podaci prikupljaju na super jednostavan način.

Takođe, različite analize koje čovek može da radi, bilo da su vezane za klimu, kretanje ljudi ili nešto drugo, mogu biti mnogo jednostavnije nego danas. Trenutno takve analize mogu da rade samo stručnjaci, a meni je tada delovalo sjajno da to može da bude dostupno svima. Kao kada biste otvorili Google Maps i vidili mapu toplote, mapu kretanja ljudi ili informacije korisne osobama sa problemima u mobilnosti. To je bila početna ideja, ali se kasnije razvila kroz nekoliko projekata Evropske unije i projekat Naučnog fonda Austrije u ono što je danas. Negde usput smo shvatili da postoji i komercijalni potencijal", objasnio je za EUpravo zato.

Podaci o svakom stablu, klupi...

Prostorne podatke prikupljaju putem mobilnih telefona, a radi se podacima o temperaturi, "ali ne preko termometra, već preko subjektivnog osećaja toplote, da li je sunce direktno prisutno ili nije, kakvi su materijali u prostoru i slično".

"Možemo da prikupljamo podatke o bilo čemu: o svakom stablu, klupi.. bilo čemu, različitim objektima, sve zavisi od projekta. Na primer, ako se projekat odnosi na novu metro stanicu ili javni prostor, veoma je važno mapirati koliko ljudi može da primi, gde se ljudi zadržavaju, gde im je potrebno mesto za sedenje i odmaranje i slično. Mi možemo da mapiramo takve podatke sa građanima za sat ili dva, a zatim te informacije prosledimo arhitektama koji dalje projektuju prostor. Jedan primer bio je park u Kalamati u Grčkoj, gde su želeli revitalizaciju parka. Prikupljali smo podatke o mikroklimi, sadržajima koje ljudi žele i različitim karakteristikama lokacije. Nakon toga smo podatke predali arhitektama koji su na osnovu njih uradili projekat. To je cela ideja", napomenuo je Končar-Gamulin.

Njihove "live" mape se koriste kao medij za komunikaciju, kako bi građani znali šta se planira, da li je određeno mesto dobro za njih, kako bi trebalo da bude izgrađeno i slično.

"Uglavnom radimo na privatnim projektima koji sarađuju sa gradskim upravama. Na primer, urbanisti i kompanije koje se bave projektovanjem saobraćajnica nas angažuju zato što moraju da uključe zajednicu u projekat, a mi im taj proces znatno olakšavamo", rekao je.

Komentarišući prednosti i mane građanske participacije, arhitekta uočava samo koristi. 

"Međutim, problem nastaje kada se zajednica uključi prekasno. Tada postoji manje mogućnosti za pravo učešće i ostaje samo otpor projektu. Ako se ljudi uključe rano, čak i kada se ne slažu, ipak doprinose procesu i osećaju da su deo njega. U tom slučaju projekat gotovo uvek ide brže i bolje. U suprotnom dobijate otpor, kao što je bio slučaj sa berlinskim aerodromom, gde su troškovi sa dve milijarde porasli na jedanaest milijardi, ako se dobro sećam. Delom zato što ljudi nisu bili konsultovani na način koji njima odgovara", dodao je. 

"To nije nešto što je lepo imati, već nešto što je suštinski važno"

Končar-Gamulin ističe da za razliku od balkanskih zemalja, u Beču postoji kultura participacije građana i da je ona mnogo dublje ugrađena u način na koji se projektuje i kako se stanovnici ponašaju.

"Beč je takođe vrlo dobar u planiranju u skladu sa promenama klime. Posebno su dobri u manjem, takozvanom taktičnom urbanizmu, kada se odrade male intervencije, bilo da je reč o ozelenjavanju, uređenju nadstrešnica. Fenomenalni su u tome da sve sprovedu efikasno. U Zagrebu takve aktivnosti traju duže. Mislim da postoji volja, ali je kod nas mnogo teže sprovesti takve stvari jer ih još uvek doživljavamo kao nešto što je 'lepo imati', a ne kao nešto izrazito važno. Ovde je to srž svega", zaključio je za naš portal.

Građanska energija

Jedan od učesnika samita bio je i Lukas Hikel iz kompanije "Sonnig" čiji je cilj da se svim građanima omogući deljenje električne energije. Zbog toga su osmislili i posebnu platformu preko koje se precizno može pratiti potrošnja.

"Naš cilj je da na ovom festivalu pronađemo kompanije, odnosno potencijalne klijente, da proširimo svest o tome da postojimo i možda pronađemo nove poslovne partnere, druge startape iz slične oblasti koji mogu da nam pomognu u upravljanju energijom. Deljenje energije znači da višak solarne energije sa krova jedne kuće može da se proda komšiji, dok svi i dalje zadržavaju svog standardnog snabdevača električnom energijom. Na taj način se ne samo štedi energija, već smanjujemo i velike troškove. Putem naše veb-platforme omogućavamo korisnicima da vide koliko energije dele, kada je dele, koliko će deliti u budućnosti i koliko novca time štede. Na primer, juče je bilo veoma sunčano, pa je tokom dana proizvedeno mnogo energije. Ali imamo i proizvodnju struje iz vetroturbina, koja dolazi tokom noći. Tako možete da vidite kada je najbolje da pomerite svoju potrošnju kako biste iskoristili jeftiniju energiju koja dolazi iz vašeg komšiluka", objasnio je Hikel dodavši da je potrošnja u privatnim domaćinstavima obično najveća ujutru i uveče, a vikendom i oko podneva.

Hikel je dodao da je njihova vizija da decentralizovano deljenje energije postane deo centralnog energetskog sistema, odnosno da bude nešto potpuno uobičajeno za sve.

"Deljenje energije mora da bude jednostavno, lako za razumevanje, sa jasno definisanim koristima, a da ceo proces bude pravedan prema svim učesnicima. Takođe, sistem mora omogućiti fleksibilnost i pružaocima usluga da se prilagode ovom modelu deljenja energije. U Austriji dosta domaćinstava koristi solarne panele, država je obezbedila mnogo subvencija za instalaciju panela, sistema za skladištenje energije, pa čak i za električna vozila. Mislim da smo zaista dostigli veoma pozitivan prelomni trenutak, jer sada svako vidi da njegov komšija proizvodi sopstvenu struju. Solarna energija je takođe jedan od načina da se prevaziđe aktuelna energetska kriza. Ali to nije jedino rešenje, jer su nam tokom noći potrebne vetroturbine ili drugi alternativni izvori energije. Ipak, koncepti poput deljenja energije, bilo da je reč o energiji iz obližnjih vetroturbina, biomase ili drugih obnovljivih izvora, mogu pomoći. Ako vam to smanjuje troškove, možda ćete u budućnosti biti mnogo spremniji da živite i pored neke vetroturbine", zaključio je Hikel za EUpravo zato.

(EUpravo zato)