Otkad je početkom maja srpska berza struje Seepex uvela model negativnih cena električne energije, mnogima nije bilo jasno o kakvom konceptu se radi i kome najviše koristi ovaj potez.
Pokušaćemo da razjasnimo neke od osnovnih pojmova i nedoumica.
Ukratko, negativne cene struje znače da je cena električne energije na berzi značajno pala, a u toj situaciji proizvođači ili trgovci plaćaju nekome da preuzme njihov višak struje umesto da je isporuče bez naknade.
To zvuči nelogično, ali postoji vrlo konkretan razlog.
Električna mreža mora stalno da bude u ravnoteži, odnosno da proizvodnja bude jednaka potrošnji. Naravno, to nije uvek tako i kao što se dešava da postoji manjak energije, tako se stvaraju i viškovi.
Međutim, struja se ne može lako i jeftino skladištiti u velikim količinama, pa postoji potreba da se "prebaci" na nekog drugog. Zato se kompanije i određeni prizvođači odlučuju da plate tu tzv. negativnu cenu.
Na evropskim berzama struje cena se formira po satima, a možda i po kraćim intervalima.
Ako, recimo, u periodu 13-14 sati ima previše ponude, cena se može smanjiti što znači da kupac dobija novac da preuzme energiju.
Najviše koristi će imati prvenstveno industrija, tačnije oni koji fleksibilno da troše struju baš tada poput fabrika, ali i punjači EV vozila, baterijski sistemi...
U nekim državama i domaćinstva sa dinamičkim tarifama tada mogu da uključe uređaje koji obično najviše troše kao što su veš mašine, bojleri i slično.
Srbija kao deo jedinstvenog tržišta električne energije
Naravno, nije niko planski rekao da "hajde da uvedemo negativne cene" već se radi o
tržišnom modelu.
"Negativne cene se javljaju u situacijama kada je proizvodnja električne energije veća od potrošnje, što predstavlja signal tržištu za efikasnije upravljanje proizvodnjom, potrošnjom i skladištenjem energije. Da bi se organizovano tržište električne energije u Srbiji (tržište 'dan unapred' i unutardnevno tržište) uspešno povezalo sa jedinstvenim evropskim tržištem električne energije, bilo je neophodno usklađivanje pravila trgovanja sa evropskim standardima. Jedan od ključnih koraka bilo je usklađivanje minimalnih i maksimalnih cena koje se mogu ostvariti na organizovanom tržištu. Uvođenjem mogućnosti formiranja negativnih cena električne energije Srbija je ispunila ovaj važan preduslov", objasnio je za EUpravo zato Dejan Stojčevski, tehnički direktor Seepex-a.
Prema njegovim rečima, to nije jedina obaveza koju bi Srbija trebalo da ispuni ukoliko hoće da postane deo zajedničkog evropskog tržišta struje.
"Naša zemlja treba da sprovede i druge važne reformske korake kako bi se u potpunosti integrisala u jedinstveno evropsko tržište električne energije. Među najvažnijima su uvođenje 15-minutnog tržišnog proizvoda, čime bi se dodatno unapredila preciznost trgovanja i balansiranja sistema, kao i uspostavljanje nacionalnog ETS sistema (sistema trgovine emisijama CO₂) sa cenama koje bi bile usklađene sa evropskim ETS mehanizmom. Ovi koraci su značajni ne samo zbog regulatornog usklađivanja sa evropskim pravilima, već i zbog stvaranja predvidivijeg i konkurentnijeg tržišnog okruženja, posebno u kontekstu energetske tranzicije i povećanog učešća obnovljivih izvora energije", istakao je.
Za učesnike na tržištu, dodaje naš sagovornik, ovo predstavlja dodatnu priliku za optimizaciju portfolija, unapređenje strategija trgovanja i efikasnije upravljanje balansiranjem proizvodnje i potrošnje.
"Istovremeno, ovakav mehanizam doprinosi većoj likvidnosti i daljem razvoju organizovanog tržišta električne energije u Srbiji. Ovakvi tržišni signali postaju sve češći u energetskim sistemima sa većim udelom obnovljivih izvora energije i predstavljaju sastavni deo modernih evropskih tržišta električne energije", poručio je Stojčevski.
Važno ulagati u skladišta energije i promeniti način proizvodnje
Negativne cene struje bi trebalo da nam poruče da su važna ulaganja u baterijska skladišta energije, pametne mreže i da potrošnja može biti fleksibilna.
Sa druge strane, jasno je da će biti i određenih gubitnika, a to se pre svega odnosi na proizvođače obnovljivih izvora energije koji nemaju ugovor sa Elektroprivredom Srbije i koji se mogu naći u situaciji da ne samo da ne zarađuju, nego i da plaćaju penale.
U Evropi se već pokazuje da "solar bez skladišta" postaje sve manje atraktivan model, a veći igrači se svakako hrabre da pređu na "zeleniji" vid poslovanja što pokazuje i nedavno uvedeni CBAM.
"Prema našim analizama, primena CBAM mehanizma može imati značajan uticaj na regionalno tržište električne energije i poziciju Srbije u prekograničnoj trgovini. Među mogućim posledicama izdvajaju se smanjenje tranzita električne energije, manja likvidnost i osetljivost tržišta, kao i otežan izvoz struje u zemlje Evropske unije bez primene odgovarajućeg mehanizma obračuna emisija CO2. To se odnosi i na deo proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, imajući u vidu način obračuna i regulatorni okvir CBAM-a. Takođe, moguće su izraženije razlike u cenama električne energije između domaće berze i tržišta u zemljama Evropske unije, što može dodatno uticati na konkurentnost tržišnih učesnika iz regiona.
Sa druge strane, osnovna ideja CBAM mehanizma jeste da podstakne ulaganja u tehnologije sa nižim emisijama CO2, razvoj obnovljivih izvora energije i ubrzanje zelene energetske tranzicije, uz istovremeno sprečavanje tzv. 'curenja ugljenika' i premeštanja proizvodnje u zemlje sa manje strogim ekološkim standardima. Ključno pitanje biće način i dinamika prilagođavanja zemalja regiona novim pravilima, kako bi se izbegli negativni efekti po konkurentnost i sigurnost snabdevanja električnom energijom", poručio je Stojčevski za EUpravo zato.
Zašto su onda važna i pametna brojila i dinamičke tarife?
Možda domaćinstva neće osetiti posledice uvođenja negativnih cena struje, ali treba znati da danas postoje načini da se potrošnja struje, tačnije njena cena koja varira iz sata u sat, prati efikasno u realnom vremenu. Tada će se bolje raspolagati i troškovima, na kraju krajeva.
Zato se širom Evrope, ali i regiona, sve više radi na uvođenju pametnih brojila.
Pametna brojila nisu samo moderna digitalna verzija starih uređaja već su vrlo korisna jer pokazuju potrošnju u kratkim intervalima, možda čak i na 15 minuta, što znači da tačno pratimo kada i koliko trošimo struju i nema potrebe da čekamo nekog radnika da dođe da očita podatke.
Svi podaci su na jednom mestu, građani mogu da prate svoju potrošnju i uoče kako mogu da štede energiju, a sam sistem će pratiti varijacije očitanih podataka, ukazivati na eventualne kvarove ili probleme i inicirati kontrolu.
Ono što je najvažnije to je da zamena starih brojila neće koštati domaćinstva u Srbiji, zahvaljujući sredstvima EU.
Iz donacije EU trebalo bi da se ugradi oko 470.000 digitalnih brojila, a očekuje se proširenje projekta sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB). Generalni plan je da se za 10 godina dostigne nivo od 80 odsto pametnih brojila na distributivnoj mreži, što je zacrtani cilj i zemalja EU.
Međutim, u Srbiji i dalje čekao jeftinu struju da bismo uključili veš mašinu, a satnice se razlikuju od kraja do kraja.
Ukoliko bi se u potpunosti uvele dinamičke tarife, situacija bi bila drugačija.
Nove tzv. dinamičke tarife znače da se cena struje koju plaća kupac menja u određenom periodu, a sve to zavisi od ponude i tražnje. U zavisnosti od primene, ove promene mogu biti promenjive po danima, ili po satima u toku jednog dana. Ovakva tarifa zahteva i određenu meru digitalizacije, shodno tome iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju nastavak akcije zamene brojila.
Cena struje na tržištu može da varira svakog sata. Najviša je kada je najveća potrošnja, a to je uglavnom u jutarnjim časovima i predveče.
Ako potrošač ima pametno brojilo, ono meri potrošnju struje u tačnim vremenskim intervalima. To bi značilo da će najjeftinije proći oni koji budu najviše struje trošili u periodu kada je ona na berzi najjeftinija.
Kao prednost se navodi da bi dinamičke tarife bile dobre za rasterećenje energetskog sistema u jeku visoke potrošnje.
Dokle god to ne bude zaživelo, uvek se možete podsetiti kada je u vašem kraju jeftina stuja.
(EUpravo zato)
