Dok broj kupaca-proizvođača električne energije u Srbiji ubrzano raste, razvijaju se ideje o proširenju tog koncepta na toplotnu energiju i razvoju lokalnih sistema grejanja koji bi bili fleksibilniji, nezavisniji i održiviji.
Slobodan Jerotić, mašinski inženjer i stručnjak za daljinsko grejanje, govorio je u podkastu „Elektrifikacija 2.0“ o tome kako građani, stambene zgrade, škole, institucije, mogu da postanu toplotni prozjumeri i tako smanje svoje troškove i zagađenje.
„Ako u stambenoj zgradi, na primer, paralelno sa toplotnom podstanicom, koja vam služi da dobijete energiju iz toplane, vi ugradite i toplotnu pumpu, ili neki kotao na biomasu, dobijate još jedan izvor energije kojim vi upravljate i definišete kako će raditi“, naveo je Jerotić.
Toplotni prozjumeri su model koji u daljinsko grejanje uključuje građansku energiju i kombinuje jedan veliki sistem i male, tačkaste sisteme koji su vrlo fleksibilni, čineći mrežu otpornijom na različite uticaje.
„Sama činjenica da vi proizvedete neku energiju vas kvalifikuje kao proizvođača, a činjenica da ste povezani na neko daljinsko grejanje i da ne možete sami da proizvedete dovoljno energije koliko vam je potrebno nego morate od nekoga da dobijate jedan deo energije, čini vas kupcem“, kazao je Jerotić.
Cilj je, dodaje, izgraditi daljinski sistem grejanja pete generacije, gde postoji dvosmerni tok energije, i od toplane kao energetskog preduzeća prema građanima, ali i od građana prema toplani.
Za razliku od kupca-proizvođača električne energije, Jerotić ističe da uvođenje koncepta toplotnog prozjumera može da bude jednostavnije i brže jer su potrebne manje promene pravilnika i odluka u okviru jedinice lokalne samouprave, i nisu potrebne dodatne intervencije u okviru nacionalnog zakonodavstva i regulative.
Jerotić smatra da je postojeći centralizovani sistem daljinskog grejanja dobar jer je fleksibilan, tehnički je opremljen za merenje protoka energije u oba smera, i u tu mrežu lako može da se integriše obnovljiva energija.
Objašnjavajući da cena daljinskog grejanja, koju utvrđuje gradsko veće, mora da bude jednaka troškovima i da su toplane komunalna preduzeća koja nemaju profit, Jerotić ističe da model kupac-proizvođač toplotne energije apsolutno nema štetne posledice po toplane.
„Čak može da ima pozitivan uticaj, zato što je toplana fleksibilnija, bolje radi, može bolje da se organizuje, optimizuje se rad postrojenja, dobija energiju od kupaca-proizvođača koji imaju viškove“, ocenio je Jerotić.
On je dodao da mreži daljinskog grejanja energiju može da isporučuje toplotna pumpa koja može da bude povezana sa fotonaponskom elektranom ili termosolarnim sistemima, ili da kao izvor toplote koristi otpadnu vodu iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Jerotić navodi tri moguća scenarija za rad ovakvog sistema: kada sve vreme radi punim kapacitetom i nema viškove energije, kada povremeno tokom dana ili godine proizvodi više energije nego što je potrebno ili kada sistemi mnogo vremena rade u režimu kada proizvode višak energije, odnosno imaju veliki kapacitet koji može da se iskoristi u daljinskom grejanju.
Za model toplotnog prozjumera je najpogodniji treći slučaj, a dobar primer za takve sisteme su škole, koje ne rade noću, vikendom, tokom raspusta.
Jerotić je istakao da se usled sve većeg zagađenja i ubrzanih klimatskih promena, Srbija više ne može oslanjati na uvozna fosilna goriva i da mora povećati udeo obnovljive energije. U sistemu daljinskog grejanja u Srbiji danas dominira prirodni gas sa 87 odsto, zatim ugalj i derivati nafte, a obnovljivi izvori, uglavnom biomasa, imaju udeo od svega tri odsto.
Glavni pokretači ideje o toplotnim prozjumerima, prema mišljenju Jerotića, mogu da budu građani, jer su oni ti koji će na kraju dana dobiti jeftiniju energiju.
„Verujem u građansku energiju i da smo mi, kao građani, koji živimo u konkretnoj zgradi, ulici, gradu, sposobni da sredinu prilagođavamo sebi i da se mi prilagodimo novoj klimi, da sačuvamo životnu sredinu. Verujem da imamo i znanja i snage, i da će se naći i volja“, rekao je Jerotić za podkast koji uređuje Centar za unapređenje životne sredine.
Upravo je koncept toplotnih prozjumera još jedan važan korak učešća građana u radu i planiranju elektroenergetskog sistema u Srbiji, ne samo zato što smanjuje račune za grejanje i povećava energetsku sigurnost građana, već zato što menja samu logiku odnosa prema energiji.
Umesto sistema u kome su građani samo pasivni potrošači, nastaje mreža u kojoj domaćinstva, zgrade, škole i lokalne zajednice aktivno upravljaju energijom koju proizvode, koriste i dele. Obnovljiva energija danas nije više samo tehnologija, već način da električnu i toplotnu energiju pretvorimo u zajednički resurs koji građanima donosi sigurnost, pravednost i bolji kvalitet života.
(EUpravo zato/Centar za unapređenje životne sredine)
