U velikim delovima Evrope su ovih dana zabeležene neuobičajeno visoke temperature, a klimatski stručnjaci upozoravaju da majske intenzivne vrućine postaju "nova normalnost".
Nakon toplog vikenda, gradovi širom Mediterana se pripremaju za još ekstremnije temperature. Meteorolozi u Španiji predviđaju da će Sevilja ove nedelje dostići maksimalnih 39°C, dok se Bilbao priprema za 37°C.
U Nemačkoj će takođe biti iznad 30 stepeni, a očekuje da će i Ujedinjeno Kraljevstvo zabeležiti najtopliji majski dan u istoriji merenja, sa prognozama do 35°C na jugu zemlje.
Talas vrućine je usledio nakon velikog izveštaja koji je 20. maja objavio britanski Komitet za klimatske promene (Climate Change Committee), upozorivši da će klima-uređaji uskoro postati "neizbežni", posebno u domovima za stare, bolnicama i školama.
Međutim, dok prodaja toplotnih pumpi raste širom Evrope, razmatra se koji je najbolji i ekološki najprihvatljiviji način za rashlađivanje doma?
Toplotne pumpe sve popularnije u Evropi
Toplotne pumpe se često smatraju tehnologijom za grejanje, jer funkcionišu tako što prenose toplotu iz spoljnog vazduha, zemlje ili vode u dom, umesto da je same proizvode.
Prodaja ove zelene tehnologije raste, najviše u Skandinaviji, a popularnost je delimično posledica rata u Iranu, koji je podigao cene nafte i gasa.
Prema podacima Evropskog udruženja za toplotne pumpe (European Heat Pump Association), prodaja kućnih toplotnih pumpi u prvom kvartalu 2026. porasla je u proseku za 25 odsto u Francuska, Nemačkoj i Poljska.
Prodaja toplotnih pumpi u Ujedinjenom Kraljevstvu takođe se povećala za više od 50 odsto tokom prve tri nedelje marta u poređenju sa istim periodom prethodnog meseca, prema podacima energetske kompanije "Octopus Energy".
Koja vrsta toplotne pumpe može da rashladi kuću?
Umesto da zagrevaju vodu u radijatorima ili cevima podnog grejanja, toplotne pumpe vazduh-vazduh funkcionišu tako što zagrevaju vazduh unutar samog objekta. Ove specifične vrste pumpi sastoje se od spoljne jedinice povezane sa jednim ili više unutrašnjih ventilatora.
Za razliku od sistema vazduh-voda ili geotermalnih toplotnih pumpi, modeli vazduh-vazduh mogu i da uklanjaju toplotu iz doma ka spoljašnjosti, u procesu veoma sličnom standardnim klima-uređajima.
Toplotne pumpe vazduh-vazduh često su jeftinije od drugih modela, međutim, državne subvencije za ove modele obično su znatno manje nego za druge vrste pumpi u velikom broju zemalja.
Najveći nedostatak je to što većina sistema vazduh-vazduh ne obezbeđuje toplu vodu, pa je potrebno drugo rešenje za zagrevanje vode za tuširanje, kupanje i čišćenje. To se i dalje može postići na ekološki način, na primer, korišćenjem solarnih sistema, ali i to donosi dodatne troškove.
Ipak, toplotne pumpe vazduh-vazduh vredne su razmatranja za manje kuće i stanove zbog svojih manjih dimenzija ili za one koji su ograničeni urbanističkim propisima.
Da li je toplotna pumpa bolja za okolinu od klima-uređaja?
Iako klima-uređaji efikasno smanjuju smrtnost tokom toplotnih talasa, Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da je "hlađenje prostora", koje uglavnom podrazumeva klima-uređaje i ventilatore, potrošilo oko sedam odsto svetske električne energije 2022. godine.
Tokom ranih letnjih toplotnih talasa 2025. godine, Francuska - gde je posedovanje klima-uređaja relativno retko - zabeležila je večernji vrhunac potrošnje struje, koji je bio 25 odsto iznad proseka van sezone upravo zbog klima.
Klima-uređaji, koji se često napajaju energijom iz fosilnih goriva, proizveli su oko milijardu tona CO2 tokom 2022. godine.
Rashladni gasovi HFC i HCFC, koji se koriste u ovim uređajima, zadržavaju nekoliko hiljada puta više toplote u atmosferi nego CO2, čime dodatno podstiču globalno zagrevanje.
Toplotne pumpe vazduh-vazduh nisu potpuno bez uticaja na životnu sredinu kada je reč o hlađenju. I klime i ove toplotne pumpe izbacuju toplotu napolje, povećavajući spoljašnju temperaturu i time dodatno povećavajući potrebu za unutrašnjim hlađenjem. Može se reći da je to jedan začarani krug.
Zamena već efikasnog klima-uređaja toplotnom pumpom vazduh-vazduh zato ima mali uticaj na emisije: najveća korist dolazi od napuštanja sistema grejanja koji zavise od sagorevanja goriva.
Kako sprečiti da toplota ulazi u kuću?
Naravno, ekološki najprihvatljiviji način rashlađivanja doma jeste da se spreči da toplota uopšte uđe unutra.
"Najpre treba razmotriti pasivne metode hlađenja poput roletni i bolje ventilacije kako bi se smanjila potrošnja energije", savetuje britanski "Energy Saving Trust".
Prekrivanje prozora zamračujućim zavesama i otvaranje prozora samo kada je spoljašnji vazduh hladniji, recimo noću, pomaže da se smanji potreba za aktivnim hlađenjem.
Grejanje treba da je isključeno, gasite svetla i električne uređaje koji se ne koriste i pokušajte da kuvate tokom hladnijih delova dana ako je moguće.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde klima-uređaji nisu uobičajeni i infrastruktura nije prilagođena ekstremnim vrućinama, vlasti savetuju građanima da posećuju javne objekte poput lokalnih biblioteka ili supermarketa kako bi se rashladili, pod uslovom da mogu bezbedno da putuju.
Kada temperature postanu previsoke, stotine javnih zgrada u Španiji otvaraju vrata građanima zahvaljujući širokoj mreži klimatskih skloništa. Takva skloništa obezbeđuju predah i vodu kako bi zaštitile najugroženije grupe ljudi od ekstremnih vrućina.
Sve više takvih mesta pojavljuje se širom Evrope, naročito u velikim gradovima.
Toplota se često zadržava u gradovima jer je upijaju asfalt i beton, što je poznato kao efekat urbanog toplotnog ostrva.
Do 2050. godine, toplotni talasi će pogoditi više od 3,5 milijardi ljudi širom sveta, od čega će polovina živeti u urbanim centrima.
(EUpravo zato/Euronews)
