Sezona grejanja je pred vratima, a domaćinstva završavaju pripreme i nabavku ogreva. Dok cena drva uglavnom miruje, pelet je poskupeo, pa se ponovo postavlja pitanje šta se ove zime najviše isplati.
Stručnjaci savetuju da se ušteda ne traži samo u izboru energenta, već i u načinu korišćenja grejnih uređaja i energetskoj efikasnosti doma.
Jedan stepen manje može značiti uštedu
Predrag Škobalj iz Instituta "Vinča" savetuje korisnicima klima-uređaja da temperaturu ne podešavaju na maksimum. Dovoljno je smanjiti je za jedan stepen, dok kod dužeg zagrevanja prostorije nije preporučljivo stalno gasiti i ponovo uključivati uređaj.
Prema njegovim rečima, u domu se može održavati oko 24 stepena, dok se tokom odsustva temperatura može spustiti na 19 ili 20 stepeni.
Ipak, najveće dugoročne uštede donose dobra izolacija i kvalitetna stolarija. Srbija tokom grejne sezone troši oko 160 kilovat-sati po kvadratnom metru, što je približno dvostruko više od proseka EU.
Drva povoljnija, pelet efikasniji
Srbija je bogata šumama, a gotovo 40 odsto teritorije je pod šumom. Drvo i dalje koristi veliki broj domaćinstava.
Marko Marinković iz "Vojvodinašuma" savetuje da se drvo kupi na vreme i pravilno skladišti. Trebalo bi da bude složeno na mestu koje je natkriveno, ali dobro provetreno, kako bi se vlaga smanjila sa oko 45 na približno 25 odsto. Suvlje drvo bolje sagoreva, daje više toplote i manje zagađuje.
Pelet je, sa druge strane, energetski i ekološki efikasniji, ali je trenutno skuplji.
"Energetski je efikasniji i ekološki opravdaniji, ali je cena peleta trenutno nerealno visoka", ocenjuje Škobalj.
Kod peleta se potrošačima preporučuju A1 i A2 klase, a novi pravilnik predviđa kontrolu kvaliteta kroz 27 parametara.
Inverter klima među efikasnijim izborima
Stručnjaci navode da inverter klima može biti veoma isplativa, jer jedan kilovat utrošene električne energije može da proizvede oko tri do četiri kilovata toplotne energije.
Nasuprot tome, konvektori i kvarcne grejalice spadaju među energetski manje efikasne načine zagrevanja.
Ipak, konačna računica zavisi od svakog domaćinstva, od izolacije i površine prostora do cene energenta i načina korišćenja grejanja.
Najveća ušteda zato ne počinje izborom najjeftinijeg energenta, već smanjenjem količine energije potrebne da se dom zagreje.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
