Da li će Srbija produžiti licencu sa američkim OFAK-om i da li će Naftna industrija Srbije dobiti novu licencu, pitanje je koje interesuje sve građane. Trenutna licenca NIS-a, na snazi je do 30. oktobra, a u slučaju nepovoljne odluke, postojeće rezerve nafte i derivata mogle bi da obezbede snabdevanje u naredna dva do tri meseca, naveo je stručnjak za energetiku Željko Marković.
Govoreći o predstojećoj zimi, Marković je naveo da ne očekuje nestašice električne energije, ali upozorava da će visoke cene struje na tržištu predstavljati značajan trošak.
Barel nafte tipa "brent" na zatvaranju berzi u petak koštao je 117 dolara, a danas se kreće oko dva dolara manje, pa je stručnjak za energetiku Željko Marković rekao u Jutarnjem programu RTS-a da očekuje novo produženje američke licence koja omogućava poslovanje Naftne industrije Srbije, iako odluka Vašingtona još nije stigla.
Licenca ističe 30. oktobra, a NIS je podneo novi zahtev za njeno produženje.
Marković smatra da razlog za optimizam predstavljaju razgovori američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, kao i najnoviji dogovor o isporukama ruskog dizela Sjedinjenim Američkim Državama.
"Ja očekujem da će i sada dobiti ovo produženje", rekao je Marković, dodajući da bi nastavak dijaloga Vašingtona i Moskve mogao povoljno da utiče i na rešavanje pitanja NIS-a.
Šta ako licenca ne bude produžena
Govoreći o mogućim posledicama nepovoljne odluke OFAK-a, Marković je istakao da bi Rafinerija nafte u Pančevu najpre koristila postojeće rezerve sirove nafte, a kada bi te količine bile iscrpljene, usledilo bi obustavljanje rafinerijskih kapaciteta, dok bi se snabdevanje tržišta nastavilo korišćenjem rezervi gotovih derivata i uvozom.
"I te sve rezerve mogu da obezbede neko nesmetano snabdevanje dva-tri meseca sigurno".
Stručnjak za energetiku je upozorio da ukoliko se problem ne reši ni posle tog perioda, moglo da dođe do nestašica zbog prestanka domaće prerade nafte.
Pregovori MOL-a i ruskih vlasnika NIS-a
Marković očekuje da bi produženje licence moglo da omogući nastavak pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a, pa je podsetio i da su prethodnih nedelja stizale informacije o razgovorima mađarskog MOL-a i ruskih akcionara NIS-a, "Gaspromnjefta" i "Gasproma".
"OFAK ipak to mora da preseče", naglasio je Marković i ukazao da ostaje otvoreno pitanje da li će licenca biti produžena za još mesec dana ili na duži period.
Kako je naveo, dalji tok pregovora mogao bi da zavisi od odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, a prema njegovoj oceni, ruska strana nije bila zainteresovana za prodaju NIS-a, već je na razmatranje takve mogućnosti uticao pritisak sankcija. Ukoliko se odnosi Vašingtona i Moskve budu poboljšavali, Marković smatra da će biti i povoljnijih okolnosti za produženje licence.
U suprotnom, ne isključuje mogućnost ponovnog zaoštravanja pitanja sankcija.
Zašto je dizel toliko skup
Cena dizela ne zavisi isključivo od cene sirove nafte, već i od raspoloživih kapaciteta za njenu preradu, naveo je stručnjak.
Ukoliko je broj rafinerija manji, ponuda gotovih derivata može biti ograničena, što dodatno utiče na njihovu cenu. Navodi da su kotacije dizela na mediteranskom tržištu dostigle približno 1.440 do 1.500 dolara, što je znatno više nego ranije.
"Prva i osnovna funkcija će biti da stabilizuju tržište, dakle da nemamo nov rast cena. Da li će uticati na smanjenje cena, to ćemo videti".
Napominje da eventualno pojeftinjenje na američkom tržištu ne mora neposredno da se prenese na Evropu, koja ima drugačije izvore snabdevanja i ograničenja u uvozu ruskih energenata.
Struje će biti dovoljno, ali će uvoz biti skup
Kada je reč o predstojećoj zimskoj sezoni, Marković je istakao da je sušni period u drugoj polovini godine negativno uticao na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, ne samo u Srbiji već i u regionu, a predstavnici Elektroprivrede Srbije nedavno saopštili da su remonti završeni i da je sistem u tom pogledu spreman za zimu.
"U oktobru je preko 25 odsto električne energije namenjene potrošnji došlo iz uvoza", naveo je Marković i objasnio da su to pre svega finansijski problemi, jer su cene električne energije na evropskim berzama visoke.
(EUpravo zato/RTS)