Tema filma "Snežana" o povezanosti s prirodom očigledno se ne odnosi na stvarnu životnu sredinu, jer dokumenti kompanije "Dizni" pokazuju da je snimanje u Velikoj Britaniji proizvelo više emisija gasova sa efektom staklene bašte nego najnoviji film "Paklene ulice", uprkos tome što je ovaj film oslonjen na veliki broj vozila koja "gutaju" gorivo.
Na projekciji novog filma "Snežana" u Londonu prošlog meseca, influenseri su šetali kroz veštačku bajkovitu šumu, koja je uključivala kućicu sa slamnatim krovom ispunjenu modelima krznenih životinja. U SAD-u, "Dizni" je na crvenom tepihu prošetao i pravog zeca u smeđem pletenom džemperu.
Međutim, bajka je jedno, a realnost sasvim drugo.
Analiza više od 250 Diznijevih setova otkriva da su nove verzije "Snežane" i "Male sirene" proizvele više zagađenja nego bilo koji drugi filmovi te kompanije snimljeni u Velikoj Britaniji od 2019. godine, kada je uvedena obaveza da izveštavaju o životnoj sredini.
Zakon obavezuje kompanije da objavljuju emisije gasova samo za filmske setove u Velikoj Britaniji, pa ukupni iznos može biti veći.
"Mala sirena", na primer, snimana je i na Sardiniji, dok su kreatori filma "Paklene ulice" putovali u Italiju i SAD.
Ukupne emisije za "Snežanu" i "Malu sirenu" veće su od godišnje količine emisija koju generišu aerodromi u Birmingemu i Lutonu.
"Snežana" je najnoviji "Diznijev" film u kojem glavnu ulogu tumači Rejčel Zigler, dok zlu kraljicu igra Gal Gadot.
Navodno, ovo ostvarenje je na putu da pretrpi gubitak od oko 115 miliona dolara, sa ukupnim prihodima od samo 145 miliona dolara, u odnosu na trošak od oko 260 miliona dolara.
Iako je film snimao američki studio, i "Snežana" i "Mala sirena" snimani su u "Pajnvudu", studijima nedaleko od Londona.
Studiji koji snimaju u Velikoj Britaniji mogu da povrate do 25,5 odsto svojih troškova prema tamošnjem planu za podsticanje industrije.
Kao deo ovog procesa, moraju se podneti izveštaji za produkcijsku kompaniju iza svakog filma, koji prikazuju troškove produkcije filma i emisije generisane u Velikoj Britaniji. Ovi izveštaji pokazuju da je do kraja 2023. godine "Dizni" povratio 44,9 miliona funti za snimanje "Snežane" u Velikoj Britaniji i 49,7 miliona funti za "Malu sirenu".
Kako filmski setovi emituju štetne gasove?
Emisije se mere u tonama ekvivalentnog ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu (CO2e) i podeljene su u tri kategorije, poznate kao "scope" (obim).
Prvi obuhvata emisije nastale iz goriva koje se direktno koristi za produkciju filma, na primer od generatora koji napajaju kamere i grejalice.
Drugi obuhvata emisije nastale proizvodnjom električne energije koja se koristi tokom produkcije. Treći obuhvata indirektne emisije koje nastaju od strane dobavljača dobara i usluga.
Emisije trećeg obima su uglavnom van kontrole kompanija koje se mere, pa mnogi, uključujući aerodrome, ne navode ove podatke u svojim izveštajima. Emisije trećeg obima za aerodrome uključuju emisije od aviona koji ih koriste, pa bi, da se ove emisije uključe, aerodromi imali mnogo veći ukupan zbir od filmova.
U okviru obima jedan i dva, "Snežana" je generisala 3.153 tone ugljen-dioksida, dok je "Mala sirena" proizvela 5.127 tona, što daje ukupno 8.279,6 tona emisija. Ovo se upoređuje sa 7.829 tona emisije za aerodrom u Birmingemu u 2023-24. godini, 6.243 tone za Luton u 2023. godini i 3.351 tonu za "East Midlands" u 2023-24. godini, prema najnovijim podacima.
Velike produkcije u filmskoj industriji poznate su kao “tentpole” produkcije. Izvor blizak "Dizniju" je prošle godine izjavio da je ukupan broj emisija za ove produkcije oko 2.600 tona ugljen-dioksida "približno odgovarajući emisijama koje bi trebalo da imaju ove produkcije". "Mala sirena" ima dvostruko više emisija (uključujući sve tri kategorije emisija), dok je "Snežana" proizvela 62 odsto više emisija.
Snimanje "Snežane" obuhvatilo je opsežno snimanje na lokacijama, što je povećalo potrebu za prenosivim generatorima. Gorivo za ove generatore činilo je većinu potrošnje energije tokom snimanja oba filma, iako je moglo biti i veće. Ovo je delimično bilo ublaženo jer su filmski tvorci koristili generatore na baterije i hibridne generatore koji su delimično napajani baterijama.
Takođe su koristili mrežnu električnu energiju kada god je bilo moguće, a u izveštajima se navodi da je "napajanje električnom energijom u Pajnvudu prebačeno na obnovljiv izvor putem zelenih tarifa 2020. godine (smanjenja od ove promene nisu uključena u ove proračune)".
Oni takođe navode da je produkcijsko osoblje iznajmilo električna vozila i da su "čarter letovi korišćeni samo za preseljenje celokupnog tima, jer su bili manje zagađujući nego stotine komercijalnih letova".
(EUpravo zato/RTS/Guardian)
![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/7267?ts=2025-03-27T09:50:15)
