Dabrovi čine čuda širom Evrope.
Porodica dabrova dospela je u centar pažnje početkom ove godine kada je izgradila branu tačno na mestu gde su češke vlasti planirale, čime su poreskim obveznicima uštedeli oko 30 miliona čeških kruna (1,2 miliona evra).
Zvaničnici zaštićenog područja Brdi, 30 km jugozapadno od Praga, dobili su dozvolu za projekat na bivšem vojnom poligonu pre nekoliko godina.
Cilj je bio da zaustave da se voda iz dve bare preliva u reku Klabavu, u kojoj žive kritično ugrožene rečni rakovi.
Međutim, projekat je naišao na velike birokratske prepreke jer su se vojska i uprava reke Vltave prepirale oko vlasništva nad zemljištem.
Međutim, dabrovi su u januaru gotovo preko noći pregradili reku i pretvorili područje u močvaru sa bazenima i kanalima.
Ova priča je širom sveta naišla na oduševljenje.
"To je bilo sjajno, ali za bilo koga ko radi sa dabrovima, nije bilo previše iznenađujuće", rekao je Eliot Mekandles, menadžer za komunikacije u britanskoj organizaciji "Beaver Trust".
Kako dabrovi znaju gde da grade?
"Dabrovi uvek znaju šta je najbolje. Mesta gde prave brane uvek su savršeno odabrana – bolje nego kada mi to projektujemo na papiru”, rekao je Jaroslav Obermajer, šef Kancelarije za Centralnu Bohemiju pri Češkoj agenciji za zaštitu prirode (AOPK).
Ove građevinske sposobnosti su urođene, objašnjava Mekandles, a mladi dabrovi pomažu u izgradnji od ranog uzrasta. Međutim, osnovni motiv ostaje misterija.
Jedna teorija je da zvuk vode koja žubori pokreće dabrove na akciju. Oni grade brane kako bi stvorili dublji bazen oko svojih brloga, jer su mnogo spretniji u vodi nego na kopnu.
Ali u toj teoriji postoje neke "rupe", poput toga što su brane često propusne.
Na primer, poznati dabar po imenu Džastin Biver (Justin Beaver) snimljen je kako gradi "branu2 od raznih predmeta, iako u blizini niej bilo vode.
Ipak, dabrovi u divljini pokazuju izuzetnu sposobnost da pronađu najbolja mesta za brane.
Mekandles ukazuje na primer rezervata prirode u Škotskoj, gde su dabrovi izgradili branu na pravom mestu za upravljanje nivoom vode – bolje nego veštačka naprava postavljena na ne toliko idealnom mestu da bi se smanjili troškovi.
Gde još dabrovi pomažu u Evropi?
Još jedan izuzetan slučaj u kojem su dabrovi smanjili birokratski teret i uštedeli novac građana dogodio se u nemačkom gradu Vinceru.
Nakon godina teških poplava, posebno 2013, lokalna vlast odlučila je da izgradi branu na vodotoku koji prolazi kroz ovaj mali bavarski grad.
Ali pre nego što su stigli da započnu radove, porodica dabrova uselila se u šumu na izvorištu potoka.
Praveći brane u šumskim potocima, toliko su usporili tok vode da vlada nije morala da nastavi sa svim planiranim građevinskim radovima.
Samo jedna porodica dabrova uštedela je Vinceru oko 30.000 evra.
Ukupna vrednost "usluga" koje dabrovi pružaju ekosistemima severne hemisfere je ogromna. Studija iz 2020. procenjuje da su dobiti oko 133 miliona dolara (128 miliona evra) za poboljšanja staništa i biodiverziteta, 32 miliona dolara (31 milion evra) za ublažavanje ekstremnih vremenskih pojava, 28 miliona dolara (27 miliona evra) za prečišćavanje vode i još mnogo toga.
Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je, prema Mekandlesu, "generacijski zaostalo" u obnovi ove ključne vrste, takođe sve više prepoznaje brojne prednosti dabrova.
Na primer, u Eseksu je porodica dabrova puštena u ograđeni prostor od 40.000 kvadratnih metara na jednom imanju 2019. godine.
Do sada su u akumulacijama sačuvali oko tri miliona litara vode, pomažući u smanjenju efekata suše i poplava, uključujući i za obližnji grad Finčingfild.
Ovo je jedan od mnogih pozitivnih primera, pa su dabrovi prošlog meseca prvi put uključeni u plan Agencije za upravljanje poplavama u Velikoj Britaniji.
Odobreno puštanje divljih dabrova u Engleskoj
Britanske vlasti su nedavno dozvolile da se dabrovi ponovo puste u divljinu.
Organizacije za očuvanje životinja su pozdravile ovu odluku, a prva puštanja u prirodu očekuju se već ove jeseni.
Rob Stounman, direktor programa u organizaciji "The Wildlife Trusts", raduje se vremenu kada će Britanci "moći da iskuse magiju gledanja dabrova u rekama koje će zahvaljujući njima postati divlje".
Tokom godina događala su se "tajna puštanja", što je taktika koju fondacija "Beaver Trust" po podržava, ali je doprinela naseljavanju oko 500 dabrova u Engleskoj.
Do njihovog vraćanja pre 20 godina, ova autohtona vrsta bila je izumrla u Britaniji čak 400 godina. Životinje su lovljene zbog mesa, krzna i mirisnog ulja.
Istorijski zapisi pokazuju da su dabrovi nekada bili široko rasprostranjeni u Engleskoj, Škotskoj i Velsu – dokazi se nalaze u crtežima, nazivima mesta (poput Beverlija u Jorkširu), arheološkim artefaktima i starim popisima štetočina, prema kojima su lovci bili plaćeni po ubijenom dabru.
"Imamo odgovornost da obnovimo ovu vrstu, ne samo zbog koristi koje nam može doneti, već zato što smo je mi istrebili", tvrdi Mekandles.
(EUpravo zato/Euronews)
