Dan koji je posvećen divljim vrstama ove godine obeležava se radno i svečano.
WWF Adrija je završila sa postavljanjem pet foto-zamki na Staroj planini namenjenih praćenju kretanja velikih zveri – medveda, vuka i risa.
Kako navode iz ove organizacije, dok su tražili najbolja mesta za kamere, naišli su na sveže tragove vuka u snegu!
Sa namerom da utvrde u kojoj meri su posledice klimatskih promena uticale na koridore koje koriste velike zveri, postavljeno je pet foto-zamki na pilot području koje će pratiti da li i u kom obimu na području Parka prirode Stara planina ima velikih zveri.
"Poznato je da su medvedu, vuku i risu potrebna prirodna prostranstva kako bi mogli da žive, hrane se i razmnožavaju, međutim, efekti klimatskih promena doveli su do toga da sumnjamo da se njihovo kretanje pomera i to bliže naseljenim oblastima", ističe Vanja Jakšić iz WWF Adrije.
"Kada kažem efekti, mislim na požare koji su sve učestaliji, a krajem prošle godine smo svedočili velikom požaru na Staroj planini, kao i dugotrajnim sušnim periodima koji uništavaju šumsko rastinje. Tu su naravno i promene vodenih režima koje utiču na sušu, ilegalno krčenje šuma, ubijanje divljih životinja ili prekomerna eksploatacija prirodnih resursa. Posledično, onda nema hrane za medveda, ali i populacije prirodnog plena kojima se vuk hrani, pa su primorani da je potraže tamo gde je više ima – u planinskim naseljima", dodala je Jakšićeva.
Divlje vrste su najvažnija arterija života na planeti – omogućavaju razvijanje prirodnih ekositema, rast i normalno funkcionisanje šuma, ali i stabilne, dobro organizovane planinske ekosisteme.
Krupne zveri pružaju nam neke od značajnih ekosistemskih usluga - medved hraneći se divljim biljnim vrstama raznosi semena i na taj način doprinosi trajnom očuvanju ekosistema dok, sa druge strane, vukovi i šakali hraneći se leševima uginulih životinja smanjuju rizike od daljeg širenja zaraza.
Zdravi ekosistemi podržavaju razvoj ekonomije, povećavaju otpornost na klimatske promene i obezbeđuju sredstva za život širom sveta.
Najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize.
"Tragovi vuka na koje smo naišli potvrđuju njihovo stabilno prisustvo na Staroj planini. Iako na ovom podneblju nisu ugroženi u velikoj meri, važno je poštovanje principa održivosti i dugoročno preživljavanje lokalne populacije na ovom prostoru. Nadamo se da ćemo na snimcima sa ovih foto zamki imati prilike da vidimo i druge karnivore poput medveda i risa", dodaje ekspert za bioraznovrsnost Duško Ćirović.
Senku na rezultate ovog rada baca nedavno izglasano smanjenje stepena zaštite vuka u okviru Bernske konvencije koje zvanično stupa na snagu 6. marta.
Ovakva odluka političkih zvaničnika može ozbiljno da ugrozi ne samo populacije vuka u Evropi, već imajući u vidu da je ova životinja na vrhu piramide ishrane u prirodi i normalno funkcionisanje šumskih ekosistema u kojima vukovi žive.
Kako bismo obezbedili opstanak velikih zveri u njihovom prorodnom okruženju kao i sveli na najmanju moguću meru susrete medveda, vuka i risa sa ljudima, zajedno sa organizacijama i institucijama za zaštitu prirode iz Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Ukrajine i Austrije sprovodimo brojne aktivnosti, navode iz WWF-a.
"Neke od najvažnijih su sadnja rastinja kojim se hrane velike zveri, saradnja sa svim činiocima koji su sastavni deo njihovih koridora (upravljači zaštićenih područja, lovci, predstavnici šumskih i stočarskih zajednica, lokalno stanovništvo i lokalna uprava), kao i postavljanje foto-zamki za praćenje ovih životinja. Aktivnost koja nam predstoji u okviru projekta 'ForestConnect' je raščišćavanje pilot područja, a onda i sadnja autohtonih, šumskih sorti voća i žbunja na postojećim koridorima velikih zveri", dodaje se.
(EUpravo zato/WWF Adria)
