Višenedeljni toplotni talasi pogodili su Srbiju u julu i u avgustu ove godine. Posledice klimatskih promena dovode do pojave sve češćih ekstremnih nepogoda poput suša.
Srbija nije pošteđena, te su toplotni talasi koji se nadovezuju jedan na drugi i nedostatak padavina prouzrokovali sušu koja traje već nedeljama i nanosi ozbiljnu štetu poljoprivredi.
Samo ove godine ekonomska šteta zbog smanjenog prinosa ratarskih kultura, voća i povrća iznosiće oko 500 miliona dolara, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Milica Tošić sa Instituta za meteorologiju u autorskom tekstu za portal Klima101 piše da suše postaju normalna pojava.
U budućnosti će biti i gore
Podaci iz istraživanja koje su sproveli naučnici sa ovog Instituta to potvrđuju.
Oni pokazuju da su suše danas dva puta češće nego pre 60 godina. Do 1990-tih godina prošlog veka zabeležene su dve ekstremne suše 1963. i 1983. godine i to samo u nekim delovima Vojvodine.
Međutim od 2000-te godine, ekstremne suše obeležile su 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022, a sada se nizu priključuje i 2024. godina.
„Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih pa i gorih suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati", istakla je Tošić i dodala da se moramo adaptirati na nove uslove kako u poljoprivredi tako i u drugim oblastima i unaprediti sezonske prognoze.
Žetva počela čak mesec dana ranije
Izuzetno visoke temperature i leto bez kiše uzrokovale su da žetva bude čak mesec dana ranije.
Suša je smanjila rod suncokreta, kukuruza i soje, a nije pošteđeno ni voće. Prinosi će u proseku biti od 25 do 30 odsto manji.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin je za rts izjavio da će ove godine šteta od suše kada se prinosi ratarskih kultura, voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama iznositi oko pola milijarde evra.
Prema njegovim rečima, od početka 21. veka do danas imamo kumulativno ukupnu ekonomsku štetu u agraru od oko sedam milijardi dolara.
Ipak, kako navodi, to što je rod žitarica manji ne znači da će otkupna cena rasti, jer su žitarice berzanska roba i njihova cena zavisi od globalne ponude.
„I dok cene hrane u marketima ne zavise mnogo od kretanja cena žitarica na berzama, kod povrća je drugačije. Svedoci smo da zelene pijace prve odreaguju na svaki manjak ili višak ponude voća i povrća iz lokalne proizvodnje, ali i iz uvoza", zaključio je Galetin.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
