Stanovnici Venecije bi u budućnosti mogli da budu primorani na preseljenje jer ovom čarobnom gradu prete sve veće poplave.
Nova studija, objavljena u časopisu "Scientific Reports", analizirala je postojeće i potencijalne strategije prilagođavanja na projekcije porasta nivoa mora koje su iznete u Šestom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama pri Ujedinjenim nacijama.
Venecija, lokalitet pod zaštitom UNESKO-a, suočava se sa sve učestalijim poplavama u poslednjih 150 godina. Prošlog leta su snažne oluje pogodile region, preopteretile odvodne sisteme i pretvorile ulice u reke.
Tokom 2019. godine, u obilnim poplavama su dve osobe izgubile život, a nastala je šteta od više stotina miliona evra, uključujući i na znamenitoj bazilici Svetog Marka. Staklene barijere i plan obnove vredan 3,3 miliona evra predstavljeni su 2023. godine kako bi se zaštitila ova crkva stara 900 godina, koja je i dalje izložena plavljenju.
Naučnici su sada predstavili tri moguće strategije prilagođavanja za Veneciju, upozoravajući da je brzo delovanje neophodno.
Autor studije navodi da Venecija predstavlja primer izazova sa kojima će se suočiti mnoge nizijske priobalne oblasti u narednim vekovima usled porasta nivoa mora, uključujući Maldive i Holandiju.
Da li će Venecija morati da se preseli?
Istraživači predviđaju da će nasipi odnosno brane biti neophodni kada rast nivoa mora pređe 0,5 metara, što bi moglo da se dogodi do 2100. godine čak i uz niske emisije i to uz procenjene troškove od 500 miliona do 4,5 milijardi evra.
Reč je o inženjerskim nasipima od zemlje, peska ili kamena, koji se grade duž obala ili reka kako bi štitili naselja od poplava.
Zatvaranje Venecijanske lagune takozvanim "supernasipom" (širokim ojačanim bedemom) takođe bi moglo da bude održivo rešenje nakon porasta nivoa mora iznad 0,5 metara i moglo bi da sačuva grad čak i od porasta do 10 metara. Međutim, početni trošak mogao bi premašiti 30 milijardi evra.
Kao poslednju opciju, studija navodi potencijalno preseljenje grada. Naime, premeštanje ne samo stanovnika već i istorijskih znamenitosti moglo bi da bude neophodno ako nivo mora poraste za više od 4,5 metara, što se očekuje posle 2300. godine, uz troškove do 100 milijardi evra.
Autori upozoravaju da izgradnja velikih infrastrukturnih rešenja, poput trajnih barijera, može trajati između 30 i 50 godina, što znači da je rano planiranje ključno.
"Ne postoji optimalna strategija za Veneciju"
"Naša analiza pokazuje da ne postoji optimalna strategija za Veneciju. Svaki pristup mora da uzme u obzir više faktora, uključujući dobrobit i bezbednost stanovnika Venecije, ekonomski prosperitet, budućnost ekosistema lagune, očuvanje kulturnog nasleđa, kao i tradiciju i kulturu regiona", rekao je profesor Robert Nikols iz Tindla, Centra za istraživanje klimatskih promena pri Univerzitetu Istočne Anglije.
Nikols naglašava da sve priobalne oblasti na nižim nadmorskim visinama treba da prepoznaju izazov dugoročnog porasta nivoa mora i počnu da razmatraju posledice prilagođavanja već sada.
"S obzirom na visoku kulturnu vrednost Venecije, ovi troškovi su očigledno nepotpuni i nijedna mera prilagođavanja ne može dugoročno očuvati Veneciju kakvu danas poznajemo", dodaje on.
Zašto nivo mora raste u Veneciji?
Venecija je već izložena riziku tokom visokih plima zbog svog položaja u plitkoj obalnoj laguni.
Prema podacima Kraljevskog muzeja u Griniču, sezonski vetrovi siroko mogu izazvati olujne udare, potiskujući vodu preko Jadranskog mora u lagunu i ka gradu. Kada se visoka plima i olujni udari poklope, poplave su ekstremne.
Globalno zagrevanje dodatno ubrzava rast nivoa mora širom sveta, zbog kombinacije topljenja glečera i širenja morske vode usled zagrevanja.
Situaciju dodatno pogoršava činjenica da se tlo Venecije spušta za oko jedan milimetar godišnje usled prirodnih procesa, što je dodatno ubrzano ljudskim aktivnostima poput crpljenja podzemnih voda, iako je ta praksa danas zabranjena.
(EUpravo zato/Euronews)
