Mnogi vrtovi privlače pažnju, ali jedna bašta, na posedu zamka Alnvik u britanskom Nortamberlandu, intrigira posetioce iz jednog sasvim drugog razloga.
U otrovnom vrtu Alnvika nalaze se rasadnici najsmrtonosnijih sorti cveća, a to nimalo ne sprečava turiste da redovno obilaze ovo zastrašujuće mesto.
Na samom ulazu se nalazi crna kapija na kojoj stoji prikaz lobanja uz natpis "Ove biljke mogu da ubiju".
Osnovan 2005. godine, ovaj neobični vrt predstavlja dom za više od sto ozloglašenih ubica - biljaka i cvetova koji su kroz istoriju izazvali mnoge smrti i bolesti, a često su su korišćeni i prilikom ubistava.
Pre ulaska kroz kapiju, posetiocima se daju vrlo jednostavna upozorenja koja moraju da se zapamte ukoliko vam je život mio: ne smete da dirate, jedete, pa čak ni da pomirišete biljke koje stoje zaključane iza crne kapije.
Roditelji koji su voljni da svoju decu provedu kroz ovaj vrt, moraju sve vreme da paze na njih.
Čak i ako se pridržavate uputstava, posetioci s vremena na vreme padnu pod uticaj ovih biljaka. Najučestalija reakcija je padanje u nesvest zbog prevelikih otrovnih isparenja.
Gimpi-gimpi od koga celo telo gori
Najsmrtnosnija biljka na svetu predstavljena je prošle godine u ovoj nesvakidašnjoj bašti.
Gimpi-gimpi (Dendrocnide moroides) ima toliko opasan ubod da kažu da se čini kao da "kiselina proždire kožu". Dodir sa ovom sortom može da ubije čoveka, a pojedinci su se čak sami ubijali jer nisu više mogli da izdrže bol.
Džon Noks, vodič u otrovnom vrtu, rekao je da je cela stabljika, uključujući i drške, listove i plodove, prekrivena dlačicama koje ne smeju da se diraju.
"Dlačice, poznatije kao trihome, pune su toksina koji prožimaju čitavu biljku. Ukoliko se dodirnu, mogu da ostanu u koži i do godinu dana. One oslobađaju otrovni koktel i prilikom kontakta sa vodom ili promene temperature", naveo je.
Zbog svoje opake prirode, drži se u staklenom kavezu, a ima i svog čuvara.
Gimpi-gimpi se obično može naći u prašumama Malezije i Australije.
Cveta i donosi plodove kada je visoka tri metra, a može da dostigne i visinu od 10 metara.
Njeni veliki tamno-zeleni listovi, u obliku srca, mogu da budu prilično primamljivi za dodir, ali će to biti kobna greška jer će žrtva imati osećaj kao da gori.
Agonija može potrajati mesecima zbog čega su mnogi oduzeli sebi život kako bi se rešili muka.
U ovom vrtu se inače nalazi više od 100 otrovnih biljaka.
Otrovni vrt - retka vrsta atrakcije
Divlje bašte sa otrovnim lovorom takođe rastu nekim delovima Britanije i ozloglašene su po broju smrti koje izazovu svake godine.
Jedan od najlepših i najsmrtonosnijih cvetova je Brugmansia, poznata i kao anđeoska truba.
Ovaj cvet opisuju kao "neverovatan afrodizijak pre nego što vas ubije" tako da su dame iz viktorijanskog doba stavljale njegov polen u svoj čaj, kako bi izazvale efekte veštačkih droga kao što je LSD.
Međutim, dalje istraživanje ovog cveta ukazuje na to da smrt koju ova biljka pruža nije nimalo prijatna - izaziva konvulzije i izbacivanje pene na usta.
Kada se sve uzme u obzir nije ni čudo što je ovaj cvet nosi još dva imena: mrtvačka i đavolja truba.
Potencijalno smrtonosne, mnoge od ovih biljaka koje se nalaze u vrtu zapravo su neverovatno lepe što predstavlja ironiju prirode koja opčinjava već godinama.
Upravo je ovaj paradoks, kao i poseta čuvenom ozloglašenom Medičijevom otrovnom vrtu u Italiji, pokrenuo "otrovni san" Vojvotkinje od Nortamberlenda.
Vojvotkinja Džejn Persi htela je da transformiše obične vrtove oko zamka u jedinstvenu turističku destinaciju, koja će privući i mlađe generacije.
"Pomislila sam da je ovo odličan način da zainteresujemo i mlađe generacije. Decu ne zanima odakle dolazi aspirin, njih zanima da li biljke mogu da vas ubiju i na koji način, odnosno, kako biste se osećali pre smrti", objasnila je jednom prilikom.
Vrt ima i dodatni deo koji je namenjen biljkama koje su "otrovne" na potpuno drugačiji način.
Vojvotkinja je u svoj vrt uključila i deo u kojem se uzgajaju kulture koje se tipično koriste za pravljenje opojnih sredstava, od kanabisa do kokaina. Tu se posetiocima govori o posledicama zloupotrebe droga.
"Na ovaj način edukujemo decu iako oni to ne shvataju kao još jednu dosadnu lekciju", zaključuje Vojvotkinja.
Otrovne biljke možda imamo i kod kuće
Zanimljivo, veliki broj biljaka koje rastu u bašti su sasvim uobičajene.
"Dosta njih raste u divljini širom Britanije, a neke su i vrlo jednostavne za gajenje. Čak i popularne sobne biljke poput rododendrona se ovde nalaze. Njihovi listovi sadrže toksine koji mogu oštetiti čovekov nervni sistem ukoliko bi se pojeli. Svakako, nećete ih jesti pošto su ionako odvratni", rekao je vodič Din Smit.
Primera radi, tu se nalazi i drvo laburnuma, poznato kao i zlatna kiša, koje mnogi drže u svojim domovima zbog lepih žutih cvetova. Ipak, upravo oni sadrže otrov citizin.
"Drvo je toliko otrovno da ukoliko jedna grana padne na zemlju i leži tamo nekoliko meseci, a onda dođe pas i pokupi je, šanse su da neće dočekati kraj te šetnje. Toliko je opasno!", naveo je Smit za BBC.
Otrovne biljke ne utiču samo na životinje i ljude već i na zemljište. Tamo gde rastu rododendroni, samo oni mogu i da opstanu. Ukoliko pčele sleću na njih, med će biti crvene boje i u malim dozama halucinogen.
"Veće doze mogu biti fatalne", objasnio je.
Pojedine biljke ne morate da pojedete, mirišete ili dodirnete da bi vas ubile. Jedna je smrtonosna i prilikom obrezivanja.
Listovi Prunus laurocerasus sadrže dve komponente koje odvojeno ne mogu da naškode, ali ukoliko neka životinja pomeša listove tokom žvakanja, stvoriće se gas cijanid. To se može dogoditi i prilikom sečenja, odnosno, oblikovanja žive ograde.
"Ukoliko ste napolju, a vetrovito je, najverovatnije se ništa neće dogoditi. Međutim, ako isečeno bilje stavite u vaš gepek ili neki sličan zatvoreni prostor sa lošom ventilacijom, gas će početi da deluje", objasnio je Smit.
Postoje i biljke čije korenje sadrži toksin koji može da zaustavi rad srca.
Baštovani obavezno prilikom rada u vrtu Alnvik nose rukavice i maske, a ponekad i zaštitna odela.
Sa druge strane, neke najotrovnije vrste su izvori lekova poput drveta tise koje se može koristiti prilikom lečenja raka dojke.
(EUpravo Zato/BBC)
