U 2024. godini, rast realnih plata bio je najjači u Istočnoj Evropi. Među 32 evropske zemlje, plata je opala samo u četiri.
Bruto godišnje plate su nominalno porasle u gotovo svim evropskim zemljama u 2024. godini, osim u Finskoj gde je zabeležen vrlo mali pad.
Međutim, ovo ne uzima u obzir inflaciju. Kada se prilagode inflaciji potrošačkih cena, realne plate su blago opale u četiri zemlje. Ovo pokazuje da je uticaj nominalnog povećanja plata smanjen kada se uzme u obzir inflacija. Podaci se baziraju na prosečnom prihodu jednog radnika bez dece, izraženom u nacionalnim valutama.
Prema izveštaju OECD-a Taxing Wages 2025 i podacima Eurostata, među zemljama EU, Velikom Britanijom, tri članice EFTA i zemljom kandidatom Turskom, Turska se izdvaja kao izuzetak sa povećanjem nominalnih bruto plata od 82,9 odsto u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Oštri porast je uglavnom pokrenut veoma visokom inflacijom u zemlji koja iznosi 58,3 odsto.
Turska je zabeležila najveći rast realnih plata
Ipak, ovo je bilo dovoljno da Turska ostvari najveći rast realnih plata pre poreza, od 15,5 odsto. S druge strane, opozicione stranke i bivši čelnik TurkStat-a tvrde da su zvanični podaci o inflaciji manipulisani, sugerišući da bi stvarna stopa mogla biti znatno viša.
Rumunija je zauzela drugo mesto, nakon Turske, i po nominalnom (20,9%) i po realnom rastu plata (14,3%). Niža inflacija od 5,8 odsto doprinela je jačem rastu realnih plata u Rumuniji.
Bugarska je treća po rastu realnih plata, sa 9,2 odsto, što je rezultat nominalnog povećanja plata od 12 odsto i relativno niske inflacije od 2,6 odsto.
Rast realnih plata premašuje 7% u osam evropskih zemalja
Pored ove tri zemlje, rast realnih plata je premašio 7 odsto i u još pet zemalja: Malti (9%), Mađarskoj (8,9%), Letoniji (8,4%), Poljskoj (7,8%) i Litvaniji (7,2%).
Zemlje južne Evrope zabeležile su umereni rast realnih plata.
Italija je zabeležila povećanje od 2,7%, Grčka 1,7%, Španija 1,9%, a Kipar 2,1 odsto. Ove brojke su veće od onih u većem delu zapadne Evrope, ali i dalje znatno niže od snažnog rasta viđenog u Istočnoj Evropi.
Italija je imala najveći, a Francuska najniži rast među najvećim ekonomijama
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Italija je zabeležila najveći rast realnih plata od 2,7 odsto, a prate je Nemačka (2,2%) i Španija (1,9%). Velika Britanija je zabeležila povećanje od 1,6 odsto, dok je Francuska imala najniži rast, svega 0,7 odsto.
Kupovna moć opala u četiri zemlje
Četiri zemlje su zabeležile negativan rast realnih plata, što znači da plate nisu pratile inflaciju, pa je kupovna moć opala u tim zemljama.
Belgija je zabeležila najveći pad realnih plata od 1 odsto u 2024. godini.
Dve nordijske zemlje - Finska (-0,9%) i Island (-0,7%) - takođe su zabeležile negativan rast. Luksemburg je doživeo blag pad od 0,4 odsto u realnim platama u odnosu na 2023. godinu.
Finska je jedina zabeležila pad nominalnih plata
Među 32 zemlje, Finska je bila jedina u kojoj su nominalne prosečne plate opale u 2024. godini - iako samo blago, za samo 14 evra, sa 52.907 evra na 52.893 evra. Sa godišnjom inflacijom od samo 0,9 odsto, rezultirajući pad realnih plata bio je minimalan.
Sve ove promene odnose se na plate pre oporezivanja. Stoga, bilo kakve promene u porezu na dohodak ili doprinosima za socijalno osiguranje mogu uticati na neto prihode.
Prema izveštaju, u 2022. i 2023. godini, realne plate su opale u većini zemalja OECD-a, uključujući Evropu.
Najveće stope inflacije u Evropi: Turska daleko ispred
Kada se uporede stope inflacije u Evropi u 2024. godini, Turska je bila jasni izuzetak sa izuzetno visokim procentom od 58,3 odsto.
Nijedna druga zemlja nije zabeležila inflaciju veću od 6 odsto. Ove brojke odražavaju prosečnu stopu promena tokom 12 meseci zaključno sa decembrom 2024. godine, a neki podaci temelje se na procenama OECD-a.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
