Prošle godine Nemačku je napustilo oko 27.000 stranih radnika koji su se prijavili za posao i dobili ga jer su bili kvalifikovani. Razlog? U nemačkoj agenciji za zapošljavanje smatraju da su to njihove plate koje nisu bile dovoljno visoke.
To se dešava u malim mestima poput Vajngartena u okrugu Ravensburg, ali i u Hamburgu i Berlinu – sve je više slučajeva da strani radnici, i pored svih potrebnih kvalifikacija i potpisanih ugovora, ne mogu da počnu da rade. U pozadini je odluka nemačkog Biroa za zapošljavanje Bundesagentur fur Arbeit (BA) prema kojoj radnici ne mogu da počni ni da rade, ako njihova plata nije u skladu sa standardom u toj industriji.
Primeri
Kada je jedna štamparija u Vajngartenu pokušala da zaposli dve izbeglice, naišla je na neočekivanu prepreku. Obojica su dobili ugovore kao pomoćni radnici u magacinu sa minimalnom zaradom od 12,82 evra po satu. Međutim, migraciona služba je odbila da izda dozvole za rad uz obrazloženje da je "uobičajena plata za taj posao znatno veća", prenosi Fokus.
Na pitanje zašto, služba je prebacila odgovornost na biro rada, koja se pozvala na njen "Entgeltatlas" – zvanični registar plata. Prema njegovim rečima, pomoćni radnici u štamparskoj industriji u tom regionu trebalo bi da dobijaju skoro 16 evra po satu. Kako bi to značilo da bi novozaposlene izbeglice zarađivale više od ostalih zaposlenih, štamparija je morala da im raskine ugovor - pre nego što su mogli da počnu da rade.
Slični slučajevi su dokumentovani u Hamburgu i Berlinu. U Hamburgu je kompanija Argus, specijalizovana za planiranje saobraćaja, htela da zaposli radnika iz Azerbejdžana. Dogovorena plata bila je nekoliko stotina evra ispod očekivanja biroa, pa je ugovor propao.
U Berlinu je jedan studio virtuelne realnosti Indijcu, koji je diplomirao u Amsterdamu, ponudio platu od 2.500 evra bruto. Biro je odbio – "premalo".
Za godinu dana odbijeno je 27.000 zahteva
To nisu izolovani slučajevi, već masovna pojava. Biro je prošle godine odbio 90.000 zahteva za zapošljavanje stranih radnika, a u 27.000 slučajeva obrazloženje je bilo da plata nije dovoljna po članu 39. Zakona o prebivalištu (koji štiti strance od nepovoljnijih uslova u odnosu na domaće radnike). To je 75 odsto više odbijenica nego godinu ranije.
Iako političari sve više govore o potrebi radne migracije (radnika), niko ne reaguje na ovaj sistemski problem. Biro svoju praksu brani tvrdnjom da osigurava jednakost radnika.
Međutim, "Entgeltatlas" – ključni alat za određivanje minimalnih zarada – pokazuje prosečne vrednosti, a ne stvarne zarade u pojedinačnim preduzećima. Advokati upozoravaju da to dovodi do nepotrebnih odbijanja i otežava angažovanje stranih stručnjaka.
"Mi stvaramo troškove, frustracije i otežavamo integraciju"
Engelhard Mazanke, direktor berlinske imigracione kancelarije, rezimirao je problem: "Mi stvaramo troškove, stvaramo frustracije, činimo integraciju nemogućom."
Zaključio je da dok Nemačka očajnički traži radnu snagu, birokratija sistematski sprečava one koji su voljni da rade – čak i kada su ispunjene sve formalnosti.
(EUpravo zato/Fenix)
