Troškovi stanovanja čine sve veći deo kućnog budžeta širom Evrope, pokazuju podaci Eurostata, dok visoke cene zakupa u urbanim sredinama posebno pogađaju one sa nižim primanjima i minimalnim zaradama.
U nekim evropskim gradovima i zemljama, zakup može progutati čitavu platu - ili čak i više od toga.
Prema podacima istraživačkog instituta Dojče banke, u pojedinim gradovima prosečna plata nije dovoljna da se plati kirija za jednosoban stan u centru.
Koji gradovi i zemlje nude najbolji odnos kirije i zarade? Gde je zakup praktično nedostižan? I kako se evropske prestonice upoređuju sa svetskim metropolama kada je reč o troškovima stanovanja?
Izveštaj Mapping the World's Prices poredi neto mesečne plate i zakup jednosobnih stanova u centru u 69 svetskih gradova, a Euronews je izdvojio 28 evropskih gradova za detaljnu analizu.
Gde su najviše plate u Evropi?
U 2025. godini, prosečne neto mesečne plate kreću se od svega 151 evro u Kairu do 7.307 evra u Ženevi, dok Cirih nije daleko sa 7.127 evra. Švajcarska je tako zemlja sa najvišim zaradama u Evropi.
Najnižu platu u Evropi ima Istanbul - 855 evra, dok Atina sledi sa 1.044 evra. Stanovnici severne i zapadne Evrope, međutim, zarađuju znatno više - u Luksemburgu, Amsterdamu, Kopenhagenu i Frankfurtu neto plate prelaze 4.000 evra.
Rim ima najnižu prosečnu platu među glavnim gradovima pet najvećih evropskih ekonomija -- 2.046 evra, dok Madrid nešto bolje stoji sa 2.193 evra.
S druge strane, Berlin (3.565 evra), Pariz (3.630 evra) i London (3.637 evra) beleže slične, znatno više zarade.
Značajno visoke zarade imaju i radnici u američkim gradovima, čak 5 od 11 prvoplasiranih gradova u svetu dolazi iz SAD.
Gde su kirije najviše?
Cena zakupa jednosobnog stana u centru značajno varira - od samo 189 evra u Kairu, do čak 3.792 evra (4.143 dolara) u Njujorku. Američki gradovi prednjače kada su visoke kirije u pitanju.
U Evropi, London je najskuplji grad za stanovanje, sa prosečnom kirijom od 2.732 evra.
Najjeftiniji je glavni grad Grčke - Atina, gde se stan može iznajmiti za 595 evra mesečno.
U Cirihu, Dablinu, Amsterdamu i Ženevi cene zakupa prelaze 2.000 evra, dok su u Istanbulu i Budimpešti ispod 900 evra.
Lisabon i Istanbul: Plata ne pokriva kiriju
Mnogo važniji pokazatelj od same cene zakupa jeste odnos kirije i prosečne zarade - odnosno koliko novca ostaje nakon što se plati stan.
Taj odnos se kreće od 24% u Bangaloru, do čak 125% u Kairu.
Ukoliko je odnos 100%, cela plata odlazi na kiriju, a sve preko toga znači da plata nije dovoljna da se plati zakup.
U Evropi, najbolji odnos ima Ženeva gde stanovanje "pojede" 29% plate.
Najgori slučaj beleži Lisabon, gde kirija iznosi čak 116% prosečne plate.
Odmah za njim je Istanbul sa 101%, što znači da prosečan radnik ne može da plati zakup bez dodatnih prihoda.
U Londonu, samci troše 75% mesečne plate na zakup, dok je taj procenat 74% u Barseloni i Madridu. U Milanu je 71%.
Više od polovine zarade na zakup odlazi i u Rimu (65%), Dablinu (62%), Atini (57%), Varšavi (56%), Pragu (54%) i Budimpešti (52%).
Gde je odnos kirije i plate najpovoljniji?
Ženeva (29%) je jedini evropski grad gde zakup uzima manje od 30% neto prihoda. Iza nje su Luksemburg i Frankfurt (34%), Cirih i Helsinki (35%), i Beč (38%).
Ovi gradovi nisu nužno jeftini za stanovanje, već imaju visoke zarade koje "ublažavaju" visoku kiriju.
Među velikim evropskim prestonicama, Berlin ima najbolji odnos plate i kirije - zakup odnosi 40% prosečne plate.
Slede Pariz (45%), a zatim Amsterdam (49%), Stokholm (46%), Edinburg (44%), Kopenhagen (43%) i Oslo (42%).
London je i dalje najnepovoljniji među velikim prestonicama sa 75%, a zatim Madrid (74%) i Rim (65%).
Na globalnom nivou, u gradovima kao što su Bogota (120%), Meksiko Siti (118%) i Sao Paulo (102%), prosečna plata nije dovoljna za pokrivanje zakupa.
U gradovima poput Rio de Žaneira (100%), Manile (94%), Buenos Ajresa (88%) i Mumbaija (84%), stanarina uzima gotovo celu platu.
U Njujorku, zakup čini 81% mesečnih prihoda - najviše među američkim gradovima.
Koliko novca ostaje posle plaćene kirije?
Najveći iznos koji ostaje radnicima posle plaćene kirije beleži se u dve švajcarske metropole: u Ženevi ostaje čak 5.174 evra, a u Cirihu 4.638 evra.
Na drugom kraju liste je Lisabon, gde prosečna plata ne pokriva ni stanarinu -- ostaje čak --202 evra, što znači da je zakup skuplji od prosečne zarade. U Istanbulu, radniku nedostaje još 13 evra da pokrije kiriju.
Pored švajcarskih gradova, značajan višak nakon stanarine imaju i:
- Luksemburg (3.725 €)
- Frankfurt (2.726 €)
- Kopenhagen (2.421 €)
- Amsterdam (2.194 €)
- Oslo (2.140 €)
- Helsinki (2.021 €)
OECD podseća da veći gradovi donose i veće troškove stanovanja.
U EU se u poslednjih 20 godina beleži konstantan rast troškova za stan i komunalije.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
