Prema novoj analizi, 162 najveće korporacije i udruženja potrošile su ukupno 343 miliona evra na lobiranje u Evropskoj uniji, kod evropskih zakonodavaca i zvaničnika u protekloj godini.
Izveštaj organizacija Corporate Europe Observatory (CEO) i LobbyControl pokazuje da su godišnji izdaci za lobiranje porasli za 13 odsto između februara 2024. i februara 2025, dok je u odnosu na 2020. zabeležen rast od skoro trećine. Međutim, stvarni iznosi su verovatno još veći, s obzirom na to da samo subjekti koji troše više od milion evra moraju da prijave svoje lobističke budžete u Registar transparentnosti EU, prenosi Euronews.
Ko najviše troši na lobiranje?
Među najvećim lobistima nalaze se giganti poput Meta i Majkrosofta, sa budžetima od devet i sedam miliona evra, zatim Evropska bankarska federacija, energetska kompanija Šell, udruženja FuelsEurope i BusinessEurope, farmaceutske kompanije Bayer i Novartis, kao i Evropska federacija farmaceutske industrije i udruženja (EFPIA).
S obzirom na to da je Zakon o veštačkoj inteligenciji stupio na snagu prošle godine, dok Evropska komisija planira donošenje Plana za čistu industriju, Akcionog plana za pristupačnu energiju, Zakona o ključnim lekovima i Unije štednje i investicija u 2025, trend rasta lobističkih budžeta će se, prema svemu sudeći, nastaviti.
"Već godinama vidimo porast lobiranja u sektoru tehnologije, ali zabrinjavajuće je što su u poslednjih pet godina industrije zagađivači, poput energetike i hemijske industrije, povećale izdvajanja za lobiranje za 44 odsto i 31 odsto", izjavila je Viki Kan iz organizacije CEO za Euronews.
"Još veći problem je to što će Evropska komisija ove sedmice predstaviti industriji naklonjen Plan za čistu industriju, uz istovremenu veliku deregulaciju pod izgovorom ‘konkurentnosti’. Ovo jasno pokazuje da lobiranje donosi rezultate na štetu javnog interesa", dodala je Kan.
Pozivi na strože regulisanje lobiranja
Organizacije LobbyControl i CEO pozivaju institucije EU da reformišu pravila lobiranja i pojačaju mere zaštite od prekomernog uticaja industrije, uključujući poboljšanje Registra transparentnosti EU, koji građanima omogućava uvid u lobističke aktivnosti.
"Jedini način da se uvedu ozbiljne sankcije za netačne podatke i poboljša kvalitet registra jeste pravno obavezujući registar lobiranja", poručile su ove organizacije, dodajući da će platforma biti revidirana do jula 2025. Analiza je takođe ispitala broj sastanaka između lobista i zvaničnika EU, kao i broj dozvola koje im omogućavaju pristup Evropskom parlamentu.
Najviše parlamentarnih propusnica poseduju Evropski savet hemijske industrije, BusinessEurope i Insurance Europe – čak 323, 295 i 268, što znači da lobisti brojčano nadmašuju poslanike u Evropskom parlamentu.
Ko najviše lobira u EU?
Sektori koji prednjače u troškovima lobiranja su tehnološke kompanije, bankarski i finansijski sektor, energetika, hemijska i poljoprivredna industrija, međusektorska udruženja i farmaceutska industrija.
Organizacija BusinessEurope vodi i po broju zvaničnih sastanaka sa predstavnicima EU – od 2014. godine prijavili su 467 sastanaka, dok ih slede Google (381), Airbus (318), Udruženje evropskih proizvođača automobila (241) i Meta (235).
Ovi podaci pokazuju hitnu potrebu da EU proširi postojeća ograničenja lobiranja, koja se trenutno primenjuju samo na duvansku industriju, na druge ključne oblasti poput klimatske i ekološke regulative.
"Kao prvi korak, Komisija mora prestati da daje privilegovan pristup industrijskim lobistima i obezbediti da se glasovi civilnog društva i lokalnih zajednica jasno čuju", naglasile su organizacije za transparentnost.
Prošlog meseca, Evropska komisija uvela je značajnu promenu u politici transparentnosti lobiranja, obavezavši se da objavljuje zapisnike sastanaka između lobista i visokih zvaničnika. Ova obaveza proširena je sa dosadašnjih 400 na oko 1.500 najviših funkcionera EU. Iako je odluka naišla na podeljene reakcije, njen stvarni uticaj zavisiće od toga koliko će informacija zaista biti dostupno javnosti.
(EUpravo zato/Euronews)
