Ova namirnica sve skuplja, a većina ne može bez nje: Klimatske nepogode i ratni sukobi povećavaju cenu kafe

Potražnja za kafom raste već mesecima, a tržište nije u stanju da zadovolji potrebe potrošača.

Industrijska grupa „World Coffee Research" predviđa da će za manje od dve decenije potražnja premašiti ponudu za gotovo polovinu trenutne globalne proizvodnje, dok u isto vreme rastu i cene.

Od početka godine, kafa je na berzi poskupela u proseku 54,66 odsto. Cene arabike su od početka godine povećane za 50, a robuste za oko 65 odsto, prenela je Beta.

Prema pisanju medija, od kraja prošle godine, domaći distributeri primetili su rast nabavne cene arabike za više od 70, a robuste gotovo 230 odsto.

Gotovo 40 odsto robuste na svetskom nivou, proizvodi se u Vijetnamu, koji su ove godine pogodile suše, koje su u velikoj meri uticale na snabdevanje pijaćom vodom, žetvu, pa samim tim i proizvodnju kafe.

Kako se procenjuje, proizvodnja kafe u Vijetnamu ove godine biće najmanja u poslednjih 13 godina.

Kao rezulat toga, terminski ugovori za kupovinu robuste iz jula, dostigli su cenu od gotovo 5.000 dolara po toni.

Ovakva situacija nije samo pogodila Vijetnam već i druge države sa značajnom proizvodnjom kafe.

Tako se Brazil suočava sa jednom od najgorih suša u poslednjih nekoliko decenija, pa je od 2023. godine proizvodnja kafe značajno opala, kako se procenjuje i do 20 odsto.

Sve to prognozira dalji rast cene kafe. To privlači investicione fondove da ulažu u ovu namirnicu, što shodno tome podiže cene, donoseći pojedinim akterima velike profite.

Pored vremenskih nepogoda, na trenutno kretanje cene kafe utiče i sukob na Bliskom istoku.

Početkom godine najavljeno je da brodovi koji transportuju kafu neće prolaziti kroz Suecki kanal, zbog napada Huta u tom području.

Preusmeravnje brodova oko Afrike produžava uobičajene rute za oko četiri nedelje, pa sa uvećanim troškovima transporta, uvećavaju se i cene.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za avgust ove godine, prosečna cena kilograma kafe u Srbiji je bila 1.864 dinara.

Godinu dana ranije, bila je 1.712 dinara, a u avgustu 2022. godine 1.504 dinara.

Tako je u poslednjih godinu dana cena kafe u Srbiji porasla za 8,8 odsto, što je daleko manje nego na svetskom tržištu.

Uporedo sa povećanjem cene, u Srbiji je ranije bilo slučajeva smanjivanja kvaliteta kafe.

Mali proizvođači u kafu su dodavali grašak, soju ili cikoriju, zbog čega je 2022. godine uveden Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, prema kojem je zabranjeno da na ambalaži piše „kafa" ukoliko u njoj ima ovakvih dodataka.

Evropski potrošači dele sličnu sudbinu, budući da kafa nastavlja da poskupljuje i u EU i zemljama regiona.

U Crnoj Gori je letos kafa poskupela 20 odsto, a u Hrvatskoj je prema oktobarskim podacima skočila 10 posto.

Prema pisanju lista Nova ekonomija, u oktobru je međugodišnji rast cena kafe bio najveći u Estoniji - 13,3 odsto, Danskoj 12,5 i Italiji 11,8 odsto.

(M.A./EUpravo zato/novaekonomija.rs)