EU od 5 karipskih država traži da ukinu famozne zlatne pasoše: Čemu oni služe i kako se dobijaju?

Evropska unija je za pet karipskih država postavila rok da ukinu zlatne pasoše i druge atraktivne programe kojima se dolazi do državljanstva preko ozbiljnih ulaganja, a ukoliko se do 2028. ne povinuju tom zahtevu, mogle bi da izgube bezvizni pristup šengenskom prostoru.

Trenutno, stranci mogu da steknu državljanstvo jedne od ovih država tako što će uložiti određenu sumu, poput kupovine nekretnina ili uplate u državni fond. Pasoši ovih zemalja omogućavaju bezvizno putovanje u oko 140 država i teritorija. Uz troškove koji počinju sa oko 200.000 dolara, zlatni pasoši predstavljaju ključan izvor prihoda za karipske zemlje.

"Naši programi državljanstva putem ulaganja ključni su stubovi naših prihoda koji ne dolaze od ubiranja poreza. Ne mogu se jednostavno ukinuti bez održivih, verodostojnih i dugoročnih alternativnih izvora prihoda", izjavio je premijer Antigve i Barbude Gaston Braun.

EU je i ranije preduzimala mere protiv zlatnih pasoša ili viza, uključujući Maltu. Međutim, ovaj zahtev je neuobičajen jer ne navodi konkretne bezbednosne brige niti predlaže mere za njihovo rešavanje, smatra Ron Klasko, imigracioni advokat i suosnivač savetodavne firme "Exodus Migration". On kaže da ne očekuje da će EU popustiti.

"EU je oduvek vršila pritisak na karipske zemlje, uglavnom zbog bezbednosnih pitanja, i sve su u poslednjih nekoliko godina ojačale svoje bezbednosne mere. Ovo je drugačije. Oni sada kažu da se protive samom konceptu komercijalne transakcije koja vodi do dobijanja pasoša. To zadire u samu suštinu njihovog programa, za razliku od situacija kada traže jačanje bezbednosti, gde države mogu nešto konkretno da preduzmu", rekao je Klasko koji savetuje jednu od pet pomenutih država.

Riaz Džafri, viši pravni savetnik, rekao je da zahtev EU vidi kao početnu tačku za pregovore, a ne kao čvrst ultimatum.

Džafri, koji takođe vodi konsultantsku firmu "Dasein Advisors" za državljanstvo i boravišne dozvole, naveo je da mu se obratilo nekoliko klijenata, ali da oni i dalje nastavljaju sa svojim prijavama.

"Ovaj razgovor traje otkako znam za sebe. Mislim da EU želi veću kontrolu i detaljniju proveru u vezi sa tim ko dobija pristup, a ko ne, i verujem da će države to prihvatiti jer ne žele da krše pravila", rekao je advokat sa više od 30 godina iskustva.

Inače, EU je krajem 2024. godine ukinula bezvizni režim građanima Vanuatua, ostrvske države u južnom Pacifiku, zbog bezbednosnih i migracionih rizika. Evropski sud pravde je 2025. godine proglasio maltešku praksu zlatnih pasoša nezakonitim. Malta je potom uvela program zasnovan na zaslugama uz uslov boravka.

Čak i ako ne dođe do kompromisa, Džafri smatra da karipske države previše zavise od ovih prihoda da bi ih ukinule. Više od polovine njegovih klijenata su Amerikanci, kojima bezvizni pristup EU nije neophodan, dodao je.

"Imao sam klijente koji su uzimali ove pasoše jer ne žele da putuju sa američkim, izraelskim ili kineskim pasošem. Za njih je to bezbednosno pitanje", rekao je.

"Radim sa veoma bogatim klijentima širom sveta i posedovanje alternativnog državljanstva i boravišta deo je njihovog globalnog planiranja. Oni upravljaju različitim rizicima: političkim, ličnim, poslovnim, finansijskim i drugim. Moji klijenti ovo ne rade zbog lakšeg pristupa EU", zaključio je.

Zašto se EU protivi zlatnim vizama i pasošima?

Evropska komisija je 2022. pozvala nacionalne vlade da prestanu da prodaju investitorima državljanstva.

Iako vize nude stalno prebivalište radije nego državljanstvo, plan je bio da se stane na put ovoj i te kako unosnoj industriji. U jeku ukrajinskog rata se pojavila i zabrinutost da te šeme potencijalno predstavljaju bezbednosni rizik.

Brisel je takođe pozvao da se dobro proveri da li pojedinci koji se nalaze na listi sankcija takođe poseduju i zlatne pasoše i vize.

Među zemljama koje su ukinule tu praksu su Velika Britanija, Irska i Malta.

(EUpravo zato/CNBC)