- Srbija kao kandidat već koristi IPA III i učestvuje u programima EU, a kroz Plan rasta joj je namenjeno 1,5864 milijarde evra uz uslov sprovođenja reformi.
- Za članice su otvoreni kohezioni fondovi i zajedničke politike, pa je pristup novcu, pravima i obavezama znatno širi nego za kandidate.
- Autor naglašava da građani moraju jasno da vide odakle dolazi evropski novac, pod kojim uslovima se isplaćuje i šta Srbija dobija već sada, a šta tek članstvom.
Kada se govori o evrointegracijama, građanima se najčešće objašnjavaju pregovaračka poglavlja, reforme, uslovi koje Srbija treba da ispuni i odluke koje se donose u Briselu.
Mnogo ređe se proces posmatra kroz jednostavno pitanje "šta Srbija od Evropske unije dobija već danas, šta dobija kao zemlja kandidat, a šta bi joj bilo dostupno tek kada postane članica?"
Srbija kao kandidat već ima pristup različitim instrumentima evropske finansijske pomoći i učestvuje u pojedinim programima EU. Međutim, zvaničnim članstvom otvorio bi se pristup čitavom sistemu zajedničkih politika i fondova koji su namenjeni državama.
Razlika između ta dva nivoa nije samo u iznosu novca, već i u "vrsti prava, načinu finansiranja, obavezama i stepenu integracije u evropsko tržište i politike".
Upravo zbog toga je važno transparentno prikazati tokove evropskog novca kao i odakle dolazi i kome je namenjen.
Šta je Srbija do sada dobila od EU iako nije članica?
Srbija, iako još nije članica EU, već koristi različite oblike finansijske i programske podrške. Jedan od osnovnih instrumenata je "Instrument pretpristupne pomoći - IPA III", kroz koji EU za zemlje kandidate i potencijalne kandidate finansira projekte i reforme u oblastima kao što su vladavina prava, dobro upravljanje, ekonomski razvoj, konkurentnost, zelena i digitalna tranzicija, obrazovanje i prekogranična saradnja.
Ukupan budžet IPA III za period 2021-2027. iznosi "14,16 milijardi evra za sve korisnike", a sredstva su namenjena različitim vrstama projekata, od infrastrukturnih ulaganja do tehničke pomoći. Krajnji korisnici mogu biti institucije, mala i srednja preduzeća, civilno društvo, mediji, naučnici, umetnici, poljoprivrednici i studenti.
Srbija, dakle, nije izvan sistema evropskog finansiranja zato što još nije članica. Naprotiv, deo procesa pristupanja jeste upravo priprema zemlje da takva sredstva jednog dana može da koristi kao država članica.
Prema poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, zemlji je kroz različite odluke IPA III već opredeljena značajna podrška, uključujući programe za životnu sredinu i energetiku, zapošljavanje, veštine i socijalnu inkluziju, kao i program ruralnog razvoja IPARD III. Srbija istovremeno učestvuje, uz IPA podršku, u nizu programa EU, među kojima su Erasmus+, Horizon Europe, Creative Europe, Digital Europe i Connecting Europe Facility.
To znači da evropske integracije za građanina nisu samo budući događaj - deo koristi i mogućnosti dolazi mnogo pre formalnog članstva.
"Novi nivo podrške - novac je vezan za reforme"
Jedan od najvažnijih primera jeste novi "Plan rasta za Zapadni Balkan". Njegov finansijski stub je #Reform and Growth Facility", vredan 6 milijardi evra za period 2024-2027. Sredstva nisu zamišljena kao klasična pomoć bez uslova. Isplate su povezane sa sprovođenjem reformi koje su zemlje same definisale u svojim reformskim agendama.
Za Srbiju je određena "indikativna alokacija od 1,5864 milijarde evra". Taj iznos obuhvata bespovratna sredstva i povoljne zajmove i nije novac koji se automatski isplaćuje u celosti. Sredstva se oslobađaju u skladu sa ispunjavanjem dogovorenih uslova.
Tu se evropski novac direktno povezuje sa reformama.
Evropska komisija je reformsku agendu Srbije odobrila u oktobru 2024. godine. Ona definiše konkretne reforme i korake u oblastima poput vladavine prava, upravljanja, zelene i digitalne tranzicije, razvoja ljudskog kapitala i poslovnog okruženja.
Mehanizam je jednostavan: Srbija preuzima konkretne obaveze, a Evropska komisija proverava njihovo ispunjavanje pre nego što se sredstva oslobode.
Za Srbiju je među posebnim uslovima i konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, uz opšte uslove koji se odnose na makrofinansijsku stabilnost i dobro upravljanje javnim finansijama.
Evropska komisija je u januaru 2026. odobrila prvo oslobađanje sredstava za Srbiju iz ovog instrumenta.
Evropski novac tako postaje direktno povezan sa reformama - što je jasnije šta je Srbija obećala, šta je sprovela i šta je Komisija ocenila kao ispunjeno, to je jasnije i zašto se određena sredstva oslobađaju.
Kandidat nije isto što i članica, a to se vidi i u novcu
Upravo ovde postaje važno napraviti razliku koju građani često ne mogu lako da vide. Srbija kao kandidat može da koristi pretpristupne instrumente i učestvuje u pojedinim programima EU. Međutim, ona nema isti pristup celokupnom sistemu finansiranja koji postoji za države članice.
Za članice je, između ostalog, otvorena "koheziona politika", jedan od najvećih investicionih mehanizama EU. Za period 2021–2027. za kohezione fondove izdvojeno je oko "392 milijarde evra", odnosno gotovo trećina ukupnog budžeta EU. Ta sredstva služe smanjivanju ekonomskih, socijalnih i teritorijalnih razlika između regiona i finansiranju projekata koji doprinose zapošljavanju, konkurentnosti, infrastrukturi, obrazovanju, energetici, zaštiti životne sredine i kvalitetu života.
U okviru tog sistema postoje, između ostalog, Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond plus i Kohezioni fond.
Evropski fond za regionalni razvoj finansira javne i privatne subjekte u regionima EU, dok Kohezioni fond podržava, između ostalog, transportnu i ekološku infrastrukturu u manje prosperitetnim državama članicama.
Članice takođe imaju pristup zajedničkim politikama i programima koji nisu dostupni kandidatima pod istim uslovima. Evropska komisija u svom pregledu budžeta posebno navodi nacionalne finansijske omotnice u okviru kohezijske politike, poljoprivrede i drugih zajedničkih politika, kao i programe kojima zemlje članice mogu pristupati bez unapred određene nacionalne omotnice.
Građani moraju da znaju gde je novac
Ako je Srbiji kroz Reform and Growth Facility dostupno 1,5864 milijarde evra, važno je da građani mogu da vide pod kojim uslovima je taj novac dostupan, koje reforme su za njega vezane, šta je ispunjeno, koliko je sredstava isplaćeno i kakvi su rezultati postignuti. Evropska komisija kroz poseban Scoreboard omogućava praćenje sprovođenja reformi i oslobađanja sredstava, čime se evropski novac povezuje sa konkretnim obavezama i rezultatima.
To je suština finansijske transparentnosti, ne samo da se zna koliko je novca dostupno, već i za šta je namenjen, šta je zauzvrat urađeno i kakvu je konkretnu korist doneo građanima.
U javnosti se evropska finansijska pomoć često svodi na jednu cifru, ali ona sama ne govori mnogo. Mnogo je važnije pratiti čitav put novca - od obaveze koju Srbija preuzima, preko konkretne reforme ili projekta i provere Evropske komisije, do isplate i konačnog rezultata.
Na taj način povezuju se dve stvari koje se često posmatraju odvojeno - evropske reforme i evropski novac. Reforma više nije samo stavka u izveštaju Komisije, a finansijska pomoć samo cifra u saopštenju, već se jasno vidi veza između onoga što je Srbija obavezna da uradi i onoga što za to dobija.
Drugi važan deo transparentnosti jeste jasno pokazati šta Srbija može da koristi kao kandidat, a šta bi joj bilo dostupno tek članstvom. Nije dovoljno navesti evropske fondove koji su trenutno dostupni, već objasniti i njihove uslove, ograničenja i razliku u odnosu na finansijske instrumente koji postoje za države članice.
Zato bi građanin trebalo da može jednostavno da vidi: šta Srbija već dobija kroz proces pristupanja, koje koristi zavise od sprovedenih reformi i šta se dodatno otvara punopravnim članstvom.
Tek kada su te informacije jasne i proverljive, građanin može da razume ne samo koliko evropskog novca dolazi u Srbiju, već i šta evropske integracije konkretno donose i šta članstvo menja.
"Od evropske pomoći do evropskog članstva"
Put ka članstvu, dakle, već pruža određene finansijske, ekonomske i druge mogućnosti. Ipak, razlika između kandidature i članstva vidi se u pristupu zajedničkim evropskim politikama, fondovima i tržištu.
Što je ta razlika jasnije objašnjena, odnosno, proces transparentniji, manje je prostora za dve krajnosti - predstavu da Srbija od EU "ne dobija ništa dok ne postane članica" ili da je već sada praktično u istom položaju kao država članica.
(EUpravo zato.rs)
