Internet kupovina u Srbiji rasla je u drugom tromesečju 2026. godine, uz znatno povećanje broja plaćanja karticama i elektronskim novcem, saopšteno je iz Narodne banke Srbije. U drugom tromesečju 2026. godine realizovana su čak 34,2 miliona internet kupovina, što je za 28,5% više nego u istom periodu prethodne godine.
Kako su naveli iz NBS-a, 24,45 miliona plaćanja obavljeno je u dinarima, što potvrđuje nastavak rasta internet kupovine u domaćoj valuti i na domaćem tržištu, dok je 9,75 miliona transakcija obavljeno na stranim internet sajtovima.
Plaćanja u dinarima, evrima i američkim dolarima činila su 98,1% svih internet kupovina u drugom tromesečju 2026. godine, dok su kupovine realizovane u dinarima porasle sa 18,7 miliona na 24,5 miliona. Njihova ukupna vrednost uvećana je sa 56,5 milijardi dinara na 76,3 milijarde dinara.
Kada je reč o kupovinama na stranim internet sajtovima, u poređenju s drugim tromesečjem 2025. godine, broj plaćanja u evrima povećan je sa 5,7 miliona na 7,7 miliona, pri čemu je njihova vrednost porasla sa 261,8 miliona evra na 324,2 miliona evra.
Od svih obavljenih internet kupovina u drugom tromesečju 2026. godine, više od dve trećine (71,5%) realizovano je u domaćoj valuti.
Takva kretanja prati i rast broja domaćih internet prodavnica, čiji je broj na kraju juna ove godine dostigao 6.278, što je za 21,4% više nego na kraju drugog tromesečja 2025. godine, kada ih je bilo 5.171.
Navedeni podaci ne obuhvataju kupovine plaćene pouzećem, s obzirom na to da Narodna banka Srbije ne raspolaže tim podacima, dodaje se na kraju saopštenja.
Reforma carinskog sistema
Evropska unija planira kompletnu reformu carinskog sistema do 2028. godine, nakon čega bi taksa od tri evra trebalo da bude ukinuta, a mali paketi bi se oporezivali prema redovnim carinskim stopama za pojedine vrste proizvoda, a na kompanijama koje posluju je da odluče koliko dodatnih troškova će biti prebačeno kupcima, a koliko će plaćati same kompanije.
Šta to znači za Srbiju?
Nova pravila Evropske unije za sada se ne odnose direktno na pakete koje građani Srbije naručuju iz Kine, jer Srbija nije deo carinske unije EU. Ipak, promene bi mogle posredno da se osete i na domaćem tržištu.
(EUpravo zato/eKapija)