Administracija američkog predsednika Donalda Trampa otvorila je novu fazu trgovinskog pritiska uvođenjem dodatnih carina od 10 do 12,5 odsto na robu iz više desetina zemalja, među kojima se nalazi i Evropska unija.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su mnogi očekivali stabilizaciju transatlantskih trgovinskih odnosa nakon prethodnih pregovora između Vašingtona i Brisela. Umesto toga, ponovo raste neizvesnost za evropske izvoznike, investitore i globalna tržišta.
Zašto Tramp uvodi nove carine?
Bela kuća obrazlaže novu meru tvrdnjama da pojedine zemlje, uključujući članice Evropske unije, ne sprovode dovoljno strogu kontrolu nad proizvodima koji mogu biti povezani sa prisilnim radom. Administracija se pritom poziva na odredbe američkog Zakona o trgovini (Trade Act), što predstavlja drugačiji pravni pristup u odnosu na ranije carinske mere koje su bile osporene pred američkim sudovima.
Međutim, evropski zvaničnici odbacuju ovakvo obrazloženje, ističući da EU ima među najstrožim zakonima o zaštiti radnika, socijalnim pravima i radnim standardima na svetu. Prema njihovom mišljenju, novi američki potez ima mnogo više političku nego ekonomsku pozadinu.
Bernd Lange: EU neće ćutati
Jedan od najglasnijih kritičara američke odluke jeste Bernd Lange, predsednik Odbora Evropskog parlamenta za međunarodnu trgovinu.
On smatra da Vašington narušava postojeće trgovinske dogovore između SAD i Evropske unije i upozorava da bi Brisel mogao odgovoriti sopstvenim kontramerama ukoliko SAD nastave sa jednostranim potezima.
Lange naglašava da Evropska unija poštuje preuzete obaveze iz trgovinskih sporazuma, ali da isto očekuje i od američke strane. Ukoliko se dogovorene obaveze ne budu poštovale, EU je spremna da ponovo uvede carine na određene američke proizvode kao odgovor na nove mere Vašingtona.
Kaja Kalas: "Neprijatno iznenađenje"
Dodatne kritike na račun američke odluke uputila je i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas.
Ona je ocenila da je obrazloženje Vašingtona, prema kojem Evropska unija navodno nema dovoljno efikasnu kontrolu nad proizvodima povezanim sa prinudnim radom, potpuno neosnovano. Kalas je istakla da evropsko radno zakonodavstvo pruža znatno viši nivo zaštite zaposlenih nego u Sjedinjenim Državama, navodeći kao primere plaćeni godišnji odmor i stroge standarde zaštite radničkih prava. Dodala je da je Evropska unija ispunila sve obaveze iz prethodno postignutog transatlantskog trgovinskog sporazuma, zbog čega je uvođenje novih američkih carina za Brisel predstavljalo "neprijatno iznenađenje". Prema njenim rečima, EU će od Vašingtona zatražiti zvanično objašnjenje i razjašnjenje razloga za ovakav potez.
Ekonomske posledice
Nove carine neće pogoditi samo evropske kompanije koje izvoze robu na američko tržište. Veći troškovi uvoza mogli bi povećati cene proizvoda za američke potrošače, dok bi evropske firme izgubile deo konkurentnosti u Sjedinjenim Državama.
Posebno su izloženi automobilska industrija, mašinska proizvodnja, hemijska industrija, poljoprivredno-prehrambeni proizvodi i industrijska oprema.
Analitičari upozoravaju da bi novi trgovinski sukob mogao dodatno usporiti globalni privredni rast, posebno u trenutku kada se svetska ekonomija već suočava sa geopolitičkim tenzijama i slabijom investicionom aktivnošću.
Politička dimenzija
Trampova trgovinska politika i tokom njegovog drugog mandata ostaje zasnovana na ideji zaštite američke proizvodnje i smanjenja trgovinskog deficita. Carine se koriste kao sredstvo pritiska u pregovorima, ali i kao politička poruka biračima da administracija štiti domaću industriju.
Sa druge strane, Evropska unija nastoji da izbegne otvoreni trgovinski rat, ali istovremeno želi da pokaže da neće prihvatiti jednostrane američke odluke bez odgovora. Zato Brisel insistira na dijalogu, ali paralelno priprema moguće protivmere ukoliko pregovori ne daju rezultate.
Šta sledi?
U narednim nedeljama očekuju se intenzivni pregovori između američkih i evropskih zvaničnika. Ukoliko ne dođe do kompromisa, postoji mogućnost da Evropska unija uvede recipročne carine na deo američkog izvoza, što bi dodatno pogoršalo trgovinske odnose između dva najveća svetska ekonomska bloka.
Iako obe strane javno ostavljaju prostor za dijalog, sve je više signala da bi spor mogao prerasti u novu fazu transatlantskog trgovinskog sukoba sa posledicama koje bi osetile kompanije, investitori i potrošači na obe strane Atlantika.
(M.A./EUpravo zato)
