Veliki delovi velikog trgovinskog sporazuma EU sa južnoameričkim blokom Merkosur konačno su počeli da se primenjuju, ali se politička borba nastavlja.
Pregovori su započeti 1999. godine i obeleženi su brojnim zastojima, zbog čega su se zvaničnici u Briselu pitali da li će sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine od 720 miliona ljudi ikada stupiti na snagu.
Evropska komisija privremeno primenjuje trgovinski deo dokumenta sa zemljama Merkosura, a u pitanju su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Konačna ratifikacija sporazuma će, međutim, potrajati, nakon što je Evropski parlament odlučio da ga pošalje na pravnu proveru najvišem sudu EU.
"Privremena primena predstavlja kvalitativnu promenu u odnosima EU-Merkosur. Posle više od dve decenije, sporazum sada počinje da daje praktične rezultate", rekao je Pablo Sader, ambasador Urugvaja pri EU.
Kako smo došli dovde?
Nemačka je dugo zagovarala sporazum kako bi povećala izvoz automobila i mašina, dok su mu se Francuska i Poljska protivile, strahujući da bi jeftina govedina i živinsko meso iz Brazila i Argentine mogli negativno da utiču na njihov snažni poljoprivredni sektor.
Predsednik Francuske, Emanuel Makron, intervenisao je početkom 2024. kako bi zaustavio sporazum, ali zbog kasnijih izbornih poraza više nije mogao da zaustavi inicijativu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Ona se sastala sa liderima Merkosura u decembru te godine i, posle još jedne završne borbe, potpisala sporazum u januaru ove godine.
Tabor koji podržava sporazum, predvođen Nemačkom, imao je potrebnu većinu.
Šta menja Merkosur?
Sporazum će postepeno ukinuti carine na više od 90% izvoza EU, uključujući automobile, farmaceutske proizvode, vino i žestoka pića, kao i maslinovo ulje. Biće uklonjene i neke tzv. necarinske prepreke, poput zahteva za označavanje. Tržišta javnih nabavki biće otvorena, što će omogućiti kompanijama iz EU da učestvuju na državnim tenderima.
Komisija procenjuje da će izvoz EU u region Merkosura porasti za 39% do 2040. godine, na 50 milijardi evra.
Međutim, efekti će se sporije osetiti kod nekih proizvoda.
"U većini slučajeva, smanjenje carina će se uvoditi postepeno tokom 10 do 15 godina. Ekonomski efekti će zato postati vidljivi pre svega u srednjem i dugom roku", rekao je Oliver Ritberg iz nemačke inženjerske federacije VDMA.
To ne važi i za francuski šampanjac, koji je, zajedno sa drugim penušavim vinima, već oslobođen carina, koje su ranije iznosile 20%.
Istovremeno, izvoz govedine iz Merkosura u Evropu biće oporezovan nižom carinom od 7,5% za prvih 99.000 tona godišnje. Sve iznad toga i dalje će biti oporezovano sa 40%. EU tu količinu govedine proizvede za pet dana.
Šta sledi?
Na samom kraju procesa, evropski zakonodavci su dodatno odložili sporazum zahtevajući sudsku proveru.
To znači da bi Evropski parlament mogao da čeka i do dve godine pre konačnog glasanja o punom sporazumu o partnerstvu. Sporazum moraju da ratifikuju i parlamenti svih 27 država članica EU.
"Evropa može da bude uverena da će, do trenutka kada Parlament donese konačnu odluku, sporazum već pružiti ekonomske i političke rezultate", rekao je nemački socijaldemokrata Bernd Lang.
Prema mišljenju evropskog komesara za trgovinu Maroša Šefčovič,a sporazum sa Merkosurom će izdržati pravnu proveru, jer su mnoga pitanja već rešena tokom ranijeg razmatranja trgovinskog sporazuma sa Singapurom.
Ako Sud pravde Evropske unije ili zakonodavci na kraju odbace sporazum, Evropska komisija bi morala da se vrati na početak.
S obzirom na to da je Kina već pretekla EU kao najveći trgovinski partner Merkosura, to je luksuz koji Unija ne može sebi da priušti, rekao je Šefčovič.
"Do 2032. vratićemo se u situaciju od pre 10 godina", naveo je.
Jedan mogući pozitivan efekat jeste to što su i druge zemlje, poput Kolumbije i Paname, sada zainteresovane za pridruživanje Merkosuru. Venecuela, koja je suspendovana tokom vladavine predsednika Uga Čaveza, razmatra povratak, dok Bolivija tiho napreduje u tom pravcu.
(EUpravo zato/Politico)
