Visoke temperature jedan su od glavnih izazova sa kojim se susreću poljoprivrednici i proizvođači danas. Vremenski fenomen poznat kao "super" El Ninjo mogao bi da izazove globalni šok cene hrane, a kako upozoravaju analitičari, trajao bi do 2028. godine.
Vremenski fenomen preti usevima širom sveta, dodatno podstičući inflaciju koju je već pojačao rat sa Iranom.
Dok rat sa Iranom podiže svetske cene hrane na najviši nivo u poslednje tri godine, ekonomisti upozoravaju da se lanci snabdevanja suočavaju sa "dva istovremena udara" izazvana ekstremnim vremenskim uslovima povezanim sa globalnim zagrevanjem.
Naučnici navode da El Ninjo 2026–2027, koji nastaje kada promene u obrascima vetrova omoguće toplijoj vodi da se proširi preko centralnog i istočnog dela ekvatorijalnog Pacifika, ima istorijski neviđenu verovatnoću da preraste u "veoma snažan" događaj koji će izazvati toplotne talase, poplave i intenzivnije oluje.
Neformalno nazvan "super" ili "Godzila" El Ninjo, američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) prošlog meseca je potvrdila da se zagrevanje Pacifika već odvija i da postoji 63% verovatnoće da će temperatura površine mora kasnije ove godine biti više od 2°C iznad proseka.
Visoke kamatne stope
U trenutku kada domaćinstva širom sveta već osećaju teret visokih troškova života, stručnjaci upozoravaju da bi ekstremni El Ninjo mogao dodatno da pogorša situaciju. Mogućnost novog talasa inflacije zabrinjava i centralne banke, jer povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati visoke duže nego što se očekivalo.
Delovi Indije dobili su svega polovinu uobičajenih padavina, što bi moglo da utiče na proizvodnju pšenice, pirinča i šećerne trske.
Klimatska inflacija
Analitičari italijanske banke UniCredit navode da El Ninjo ponovo stavlja u fokus pojam "klimatske inflacije" (climateflation).
"Nedavni toplotni talasi u Evropi podsećaju nas da se klimatski uslovi već trajno menjaju. El Ninjo bi kasnije ove godine mogao da doda novi sloj pritiska, pojačavajući efekte globalnog zagrevanja", navodi se u njihovoj analizi.
Ovaj prirodni klimatski fenomen ima dugu istoriju uticaja na poljoprivredu i prehrambene lance. Pre više od jednog veka, jedan od najjačih zabeleženih El Ninja izazvao je katastrofalne suše u Kini, južnoj Africi, Brazilu, Egiptu i Indiji. Glad koja je usledila, dodatno pogoršana kolonijalnom upravom, odnela je milione života, uključujući više od šest miliona ljudi u Indiji između 1876. i 1878. godine.
Prema procenama analitičara Goldman Sachsa, ovako snažan El Ninjo mogao bi da izazove rast svetskih cena poljoprivrednih sirovina od 15,8%. To bi se prelilo i na potrošače, pa bi, prema njihovim procenama, cene hrane u evrozoni mogle da porastu za oko 1,3%.
Međutim, puni efekti neće biti odmah vidljivi, jer je potrebno vreme da se posledice klimatskih poremećaja prenesu kroz čitav prehrambeni lanac. Goldman Sachs procenjuje da bi posledice mogle biti u potpunosti vidljive tek u drugoj polovini 2028. godine.
Stručnjaci smatraju da će El Ninjo dodatno pogoršati poremećaje izazvane ratom sa Iranom, jer će se problemi u lancima snabdevanja hranom nadovezati na već povećane cene, kao i nestašice đubriva i energenata.
El Ninjo obično povećava rizik od suša u južnoj Africi i severnim delovima Južne Amerike, dok istovremeno povećava rizik od poplava u južnom Brazilu, Argentini, Paragvaju i Urugvaju. Analitičari smatraju da će zemlje sa nižim prihodima, koje su već teško pogođene ratom sa Iranom, pretrpeti najveće posledice.
Evropska centralna banka je još pre tri godine procenila da bi snažan El Ninjo mogao povećati svetske cene poljoprivrednih proizvoda za čak 9%, pri čemu bi najveći rast zabeležili soja, kukuruz i pirinač, a koliko će se taj rast odraziti na cene u radnjama zavisi isključivo od mera koje će preduzeti domaće ekonomije. Ulogu će imati i potražnja potrošača, kao i politika formiranja maloprodajnih cena.
Prema proceni UniCredita, i dalje postoji velika verovatnoća razvoja ekstremnog scenarija El Ninja. U tom slučaju globalna poljoprivredna proizvodnja mogla bi biti smanjena za čak 14,3%, što predstavlja gubitak od oko 342 milijarde dolara (254 milijarde funti).
(EUpravo zato/Guardian)