Šta El Ninjo donosi Evropi? Uticaj na energiju i snabdevanje hranom ključni faktori

Klimatski naučnici upozorili su da je El Ninjo zvanično započeo, dok se svet priprema za godinu ekstremnih vremenskih uslova. Ovaj prirodni fenomen, koji se javlja svake dve do sedam godina, nastaje kada temperature površine mora u istočnom Pacifiku postanu neuobičajeno visoke, što može da poveća globalne temperature i stvori uslove za još ekstremnije događaje.

Evropa je već u maju pretrpela smrtonosni toplotni talas, a meteorolozi upozoravaju da se u narednim danima širom Mediterana očekuju temperature od 40°C i takozvane tropske noći.

Međutim, El Ninjo (što na španskom znači "dečak") ne utiče samo na temperaturu.

Stručnjaci iz holandskog Instituta za edukaciju o vodama smatraju da ovaj klimatski fenomen može imati ozbiljne lančane posledice, izazivajući suše, nesigurnost u snabdevanju hranom, pa čak i nestašice električne energije.

Uticaj El Ninja na čistu energiju

Nedostatak padavina i nizak vodostaj reka mogu dovesti do velikih nestašica električne energije, naročito u regionima gde hidroenergija čini ključni deo energetskog miksa. To može dovesti do viših troškova i većih emisija CO₂, jer se snabdevači okreću alternativama na fosilna goriva poput nafte i uglja.

Klimatske promene su to već učinile stvarnim i pre nego što se El Ninjo formirao. Norveška, koja se zbog svoje ogromne mreže brana često naziva "najvećom evropskom baterijom", zabeležila je najniži nivo zaliha snega u poslednje dve decenije zbog tople i suve zime.

Stručnjaci navode da je to stvorilo deficit od oko 25 TWh, što je dovoljno energije za snabdevanje oko 2,5 miliona domaćinstava tokom jedne godine i čini gotovo petinu ukupne norveške hidroenergetske proizvodnje prošle godine.

Ekstremne vrućine takođe mogu da smanje proizvodnju solarne energije zbog takozvanog "solarnog paradoksa".

"Česta je zabluda da više sunca uvek znači i više energije. Fotonaponske ćelije su poluprovodnici i, kao i sva elektronika, gube efikasnost kako temperatura raste", objasnila je za Euronews Joana Vergini, osnivačica platforme "wfy24.com" koja analizira vremenske podatke i trendove klimatske nestabilnosti.

Kako se navodi, za svaki stepen iznad 25°C, efikasnost solarnih panela opada za približno 0,4 do 0,5 odsto.

Kako će El Ninjo uticati na snabdevanje hranom?

Pomenuti Institut, koji deluje u delovima sveta direktno pogođenim El Ninjom, upozorava da bi nestašice hrane mogle da se pogoršaju u naredne dve godine. U Nikaragvi, na primer, ključni usevi poput kukuruza i pasulja mogli bi da propadnu.

Nedostatak kiše i nizak vodostaj reka takođe znače da će se navodnjavani usevi u Kolumbiji, severoistočnom Brazilu i Indiji suočiti sa ozbiljnim ograničenjima ili će morati više da se oslanjaju na podzemne vode, što potencijalno dovodi do njihove prekomerne eksploatacije.

To je razlog za zabrinutost i za Evropsku uniju, koja godišnje uvozi hranu u vrednosti od oko 188,6 milijardi evra. Osnovne namirnice poput pšenice, kukuruza i kakaa posebno su osetljive na propadanje u ekstremnim klimatskim uslovima.

El Ninjo bi mogao da izazove ozbiljne suše u Evropi

Očekuje se da će El Ninjo izazvati ozbiljne globalne suše 2026. i 2027. godine, a Evropa nije izuzetak.

"Prognoze toplijeg i sušnijeg vremena za Holandiju i širom Evrope povećaće rizik od toplotnih talasa i šumskih požara, za koje su sušni događaji poput onih iz 2018. i 2022. pokazali da imaju značajan uticaj na ekosisteme i ljudsko zdravlje", upozorava Institut.

Nizak vodostaj reka u Evropi smanjiće dostupnost slatke vode, što potencijalno dovodi do ograničenja u poljoprivredi i korišćenju vode za hlađenje u elektranama.

"Nadolazeći El Ninjo podseća da suša nije samo ekološko pitanje. Ona utiče na prehrambene sisteme, proizvodnju energije, ekonomije, ekosisteme i dobrobit ljudi. Izgradnja otpornosti zahteva delovanje pre nego što kriza eskalira", rekao je dr Miša Verner, profesor otpornosti na sušu na IHE Delft institutu.

(EUpravo zato/Euronews)