Cene gasa u Evropi su porasle za 70 odsto, skladišta su gotovo prazna, a poremećaji u snabdevanju, rastuća inflacija i izgledi za zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) bude strahove od ponavljanja energetske krize iz 2022. godine.
U samo nekoliko nedelja, rat u Iranu je promenio evropsku energetsku računicu, a referentna cena holandskog prirodnog gasa (TTF) je skočila s 38 na 54 evra po megavat-satu od početka meseca, čime je mart 2026. bio mesec s najvećim rastom cena gasa od septembra 2021. godine, piše Euronews.
Evropa je u ovu krizu ušla u već osetljivom položaju. Podzemna skladišta gasa su na 24. marta bila popunjena sa samo 28,4%, što je 5 procentnih bodova manje nego na isti datum prošle godine i znatno ispod petogodišnjeg proseka za ovo doba godine, prema podacima "Kyos European Gas Analyticsa".
Nemačka i Holandija najviše na udaru, Španija i Portugal u prednosti
Nemačka je najviše na udaru, sa skladištima popunjenim tek 22,3%, što je pad od gotovo 7 bodova na godišnjem nivou. Slično je i u Francuskoj, gde popunjenost iznosi 22,1%. Najkritičnija situacija je u Holandiji, gde su skladišta pala na samo 6,0%, što je manje od trećine prošlogodišnjeg nivoa i znatno ispod istorijskog minimuma za ovo doba godine.
S druge strane, situacija na Pirinejskom poluostrvu potpuno je drugačija. Portugal ulazi u krizu s popunjenošću skladišta od 85,3%, dok je Španija na 55,5%. Obe zemlje profitiraju od razvijenije infrastrukture za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), manje zavisnosti od gasa u energetskom miksu i snažnog razvoja obnovljivih izvora energije.
Koliko bi cene gasa mogle da rastu?
Problem u snabdevanju je strukturne, a ne privremene prirode. Katar, drugi najveći svetski izvoznik LNG-a i ključni dobavljač za članice EU poput Italije, Belgije i Španije, potvrdio je da više ne može da ispunjava ugovorne obaveze nakon iranskih napada na industrijski grad Ras Lafan. Popravka oštećenih postrojenja mogla bi da potraje i do pet godina.
Goldman Saks je u svojoj analizi podigao prognozu cene TTF gasa za drugo tromesečje 2026. na 72 €/MWh, upozoravajući da će Evropa morati da privlači pošiljke LNG-a u konkurenciji s azijskim kupcima kako bi napunila skladišta pre zime.
U nepovoljnom scenariju, u kojem bi protok energije kroz Ormuski moreuz bio smanjen deset nedelja, prosečna letnja cena mogla da premaši 89 €/MWh. U izrazito nepovoljnom scenariju, s dugoročnijom štetom na katarskoj infrastrukturi, cena bi leti mogla da skoči i iznad 100 €/MWh.
Rast cena
Anketa energetskih analitičara koju je proveo "Montel News" predviđa još drastičnije brojke. Ako Ormuz ostane zatvoren tri meseca, cena bi mogla da dostigne oko 90 €/MWh. Ole Hvalbije, analitičar u švedskoj banci SEB, upozorava da bi cene u tom slučaju mogle da se kreću od 115 do 155 €/MWh.
Zatvaranje Ormuskog moreuza na šest meseci bi gurnulo prosečnu cenu na gotovo 160 €/MWh, što Hvalbije opisuje kao "pritisak u stilu 2022. ili još gore", s mogućim rasponom cena od 145 do 240 €/MWh.
U takvim okolnostima, punjenje skladišta za sledeću zimu postalo bi "gotovo nemoguće". Podsetimo, cena gasa je dosegla vrhunac od 345 €/MWh u avgustu 2022. godine.
Šta to znači za račune u domaćinstvima?
Za evropska domaćinstva, cenovni šok je stvaran, ali se ne prenosi ravnomerno na račune za energiju. U intervjuu za Euronews, Đuzepe Moles, izvršni direktor italijanskog javnog tela Acquirente Unico, objasnio je kako se više cene prelivaju na potrošače.
Kod računa za gas, prenos je direktan. Iako je italijanski regulator za februar postavio cenu na 35,21 €/MWh, upozorio je da ta brojka još ne odražava rast cena nakon eskalacije sukoba. Cene električne energije takođe rastu, ali je uticaj ublažen.
"Tržište električne energije već je apsorbovalo deo gasnog šoka", rekao je Moles, procenjujući da će se to na računima domaćinstava odraziti rastom od nekoliko postotnih bodova, što je daleko od skoka veleprodajnih cena gasa.
Pritisak se oseća i na cenama goriva, gde troškove dižu više cene prevoza, premije osiguranja i ograničenja u preradi. "Pravo usko grlo je u rafinerijama", naglasio je Moles.
Italija pojačava snabdevanje gasom iz Alžira
Iako je Italija u boljem položaju od proseka EU, s popunjenošću skladišta od 43,9%, Moles je upozorio da neposrednu pretnju predstavljaju cene, a ne fizičke nestašice. U tom kontekstu treba posmatrati i inicijativu premijerke Đorđe Meloni prema Alžiru, koji je već najveći dobavljač gasa Italiji.
Moles je taj potez opisao kao "racionalan i važan izbor" za jačanje sigurnosti snabdevanja, ali je i upozorio da se njegov uticaj ne precenjuje.
"Alžir može da ublaži udar za Italiju, ali sam ne može da neutrališe posledice sistemske krize u Zalivu", rekao je, ističući da poremećaji u Ormuskom moreuzu oblikuju globalne cene energije nezavisno od bilateralnih sporazuma.
"Ne bih očekivao ponavljanje scenarija iz 2022, već razdoblje povećane nestabilnosti s trajnim skokovima cena. Mnogo će zavisiti od otpornosti snabdevanja i kretanja globalne potražnje u idućim mesecima", zaključio je Moles.
Kakav bi mogao da uticaj na inflaciju?
Trend usporavanja inflacije koji je Evropa beležila poslednje tri godine je, barem kratkoročno, završen. Goldman Saks očekuje da će ukupna inflacija u evrozoni u martu skočiti na 2,7% na godišnjem nivou, što je oštar porast s 1,89% u februaru.
Gotovo ceo rast će bitti podstaknut cenama energije, za koje se predviđa da će se s godišnjeg pada od 3,1% preokrenuti u rast od 5,9% u samo jednom mesecu.
Goldman Saks sada predviđa da će ukupna inflacija u 2026. u proseku iznositi 2,9%, s vrhuncem od 3,2% u drugom tromesečju. Očekuje se i rast temeljne inflacije, koja isključuje energiju i hranu, na 2,5% u trećem tromesečju.
Prenos neće biti ujednačen: Nemačka se suočava s mesečnim cenovnim šokom dizela od otprilike 25%, dok je Španija delimično ublažila udar prepolovivši PDV na većinu energenata.
"Očekujemo da će ukupna inflacija u Nemačkoj porasti s 2,0% u februaru na 3,0% u martu", navela je ekonomistkinja Goldman Saksa Katja Vaškinskaja.
(EUprav zato/Index.hr)
