Sukob SAD-a, Izraela i Irana, otvorio je brojna pitanja i etičke dileme, a ispostaviće se da je jedna od njih i ekološka održivost. Izveštaji navode da je u samo dve nedelje, rat doveo do stvaranja više od 5 miliona tona ugljen-dioksida, više nego što na godišnjem nivou emituju najsiromašnije države sveta zajedno.
Stučnjaci se slažu da ovo nije kolateralna šteta, već nova linija fronta.
Ekonomija razaranja
Ovo je i energetski i infrastrukturni rat, kako navode stručnjaci. Uništavanje desetina hiljada zgrada, naftnih skladišta i intenzivna upotreba vojne mehanizacije generišu emisije koje imaju dalekosežne posledice po našu planetu.
Takođe, dovodi nas do dvostrukog efekta, od kojih je prvi kratkoročan i utiče na destabilizaciju snadbevanja energijom i rast cena, dok drugi, dugoročni, dovodi do ubrzanog trošenja svetskog "uglјeničnog budžeta".
Svet danas "raspolaže" sa oko 130 milijardi tona ugljen-dioksida ukoliko želi makar neku šansu da zagrevanje održi na 1,5 stepeni Celzijusa. Ovaj rat taj budžet neprimetno, ali velikom brzinom "nagriza".
Ono što ovaj sukob izdvaja jeste činjenica da se energetska infrastruktura pretvara u metu i oružje istovremeno. Drugim rečima, ciljani napadi na rafinerije i gasna polja oslobađaju teške metale, sumporna isparenja i toksične čestice koje se vraćaju kroz tzv. "crnu kišu", te se na taj način menja i hemijski sastav vazduha.
Sukob koji razotkiva istinu o klimatskoj krizi
Efekti se ne zaustavljaju na ekologiji, jer je zatvaranje Ormuskog moreuza uticalo na poskupljenje energenata, a posledice će se osetiti i kroz globalne zalihe hrane, poremećajima u transportu, rast cena đubriva, pad izvoza iz Afrike i Azije. Rezultat bi prema nekim procenama mogao da bude 45 miliona ljudi u riziku od gladi.
Ovaj sukob ogoljava staru istinu, a ona je da globalna politika i dalje počiva na fosilnim gorivima. Napadi na elektrane, pretnje uništenjem postrojenja za desalanizaciju i borba oko kontrole energetskih tokova, pokazuju da tranzicija ka čistoj energiji nije samo tehnološko pitanje, već i geopolitičko.
Rat u Iranu ne ubrzava klimatske promene samo kroz emisije, on ih ubrzava i zbog zavisnosti od fosilnih goriva, ranjivosti infrastrukture, ali i političke spremnosti da se ekologija žrtvuje zarad strategije. A koliki ugljenični budžet će do kraja biti potrošen, ostaje da se vidi.
Izvor: Gardijan
