- Grčka ima najveće opterećenje troškovima stanovanja u Evropi: 26,4 odsto stanovnika izdvaja više od 40 odsto prihoda, dok je prosek EU 7,7 odsto.
- Srbija je iznad proseka EU, ali daleko od vrha liste: takvo opterećenje ima 7,9 odsto stanovnika, a u EU slede Danska, Nemačka i Švedska.
- Više od 34 miliona ljudi u EU živi u domaćinstvima koja za stanovanje troše preko 40 odsto prihoda, a najugroženiji su građani sa niskim primanjima.
Stanovi i kuće u Evropi postaju sve manje dostupni, a rast cena nekretnina, kirija, energenata i drugih komunalnih usluga dodatno opterećuje kućne budžete. Prema podacima Eurostata, cene stambenih nekretnina u Evropskoj uniji porasle su u proseku za 69 odsto između 2015. godine i drugog kvartala 2026. godine. U pojedinim državama članicama taj rast bio je i veći od 100 odsto.
Na problem sve težeg pristupa stanovanju upozoravaju i evropske institucije, ističući da rast cena nekretnina i ukupnih troškova stanovanja prerasta u ozbiljan socijalni i ekonomski izazov.
Posebno su ugrožena domaćinstva koja na stanovanje izdvajaju više od 40 odsto svojih raspoloživih prihoda. Eurostat ovaj pokazatelj označava kao stopu prekomernog opterećenja troškovima stanovanja. Prosečna vrednost tog pokazatelja u EU iznosila je 7,7 odsto u 2025. godini.
Prema objašnjenju stručnjaka sa švajcarskog ETH Ciriha, jedan od glavnih razloga jeste nesrazmera između rasta troškova stanovanja i relativno sporog povećanja prihoda, naročito kod građana sa najnižim primanjima.
Grčka ubedljivo prva, Danska i Nemačka takođe visoko na listi
Među evropskim državama za koje postoje uporedivi podaci, Grčka beleži najveće opterećenje troškovima stanovanja.
Tokom 2025. godine čak 26,4 odsto stanovnika Grčke živelo je u domaćinstvima koja su za stanovanje izdvajala više od 40 odsto raspoloživih prihoda. To je više nego tri puta iznad proseka Evropske unije.
Na drugom mestu među članicama EU nalazi se Danska, sa 14,7 odsto, a slede Nemačka sa 11,2 i Švedska sa 10,8 odsto.
Iznad evropskog proseka nalaze se i Estonija sa 8,8 odsto, Češka sa 8,2 i Luksemburg sa 8,1 odsto.
Značajno opterećenje beleže i zemlje koje nisu članice EU. U Švajcarskoj ovaj pokazatelj iznosi 15,3 odsto, a u Norveškoj 13,5 odsto.
Među državama kandidatima za članstvo u EU, iznad proseka Unije nalaze se Turska sa 10 odsto, Crna Gora sa 8,7 i Srbija sa 7,9 odsto.
Sa druge strane, najpovoljnija situacija zabeležena je na Kipru, gde svega 2,4 odsto stanovništva izdvaja više od 40 odsto raspoloživih prihoda za stanovanje. Slede Hrvatska sa 3,2 odsto, kao i Slovenija i Slovačka, sa po 3,5 odsto.
Zašto je stanovanje veće opterećenje u pojedinim zemljama?
Razlike među državama ne mogu se objasniti samo visinom cena nekretnina ili kirija. Važnu ulogu imaju i prosečna primanja, socijalna politika, struktura tržišta nekretnina i udeo građana koji žive u iznajmljenim stanovima.
Istraživači ukazuju na to da su podstanari koji stanove iznajmljuju na privatnom tržištu često izloženiji većem finansijskom pritisku nego domaćinstva koja poseduju nekretninu.
Poređenje država zato zahteva dodatni oprez. Isti procenat izdvajanja za stanovanje ne mora da ima jednake posledice u Švajcarskoj i Grčkoj, jer se značajno razlikuju visina prihoda, troškovi svakodnevnog života i dostupnost socijalne pomoći.
Dodatni rizik predstavljaju rast cena električne energije, gasa i grejanja, kao i povećanje kamatnih stopa i troškova održavanja nekretnina.
Stručnjaci upozoravaju da bi upravo energenti mogli da budu jedan od glavnih faktora daljeg rasta ukupnih troškova stanovanja tokom narednog perioda. Ukoliko ti troškovi budu rasli brže od zarada, sve veći broj domaćinstava mogao bi da pređe granicu od 40 odsto prihoda izdvojenih za stanovanje.
Zanimljivo je da su među velikim evropskim ekonomijama Španija, Francuska i Italija ispod proseka EU. U Španiji ovaj pokazatelj iznosi 7,2 odsto, u Francuskoj 6,4, a u Italiji pet odsto. Nemačka je, sa 11,2 odsto, znatno iznad evropskog proseka.
Više od 34 miliona ljudi u EU preopterećeno troškovima stanovanja
Kada se posmatra ukupan broj stanovnika, razmere problema postaju još jasnije. Više od 34 miliona ljudi u Evropskoj uniji živi u domaćinstvima koja za stanovanje izdvajaju preko 40 odsto raspoloživih prihoda.
Najveći broj pogođenih građana ima Nemačka, gde je takvih 9,4 miliona. Sledi Turska sa 8,6 miliona, dok se među zemljama sa najvećim brojem ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom nalaze i Francuska sa 4,4 miliona, Španija sa 3,5 miliona i Italija sa 2,9 miliona.
Grčka se, uprkos znatno manjem broju stanovnika u odnosu na najveće evropske države, nalazi na šestom mestu. U njoj čak 2,7 miliona ljudi živi u domaćinstvima koja su preopterećena troškovima stanovanja.
Siromašniji građani pod najvećim pritiskom
Posebno zabrinjavaju podaci koji se odnose na stanovništvo sa niskim primanjima. Na nivou EU, čak 29,1 odsto ljudi koji su u riziku od siromaštva živi u domaćinstvima koja više od 40 odsto raspoloživih prihoda troše na stanovanje.
U ovu kategoriju spadaju osobe čiji su ekvivalentni raspoloživi prihodi niži od 60 odsto nacionalnog medijalnog prihoda.
Prema podacima za 2025. godinu, medijalni ekvivalentni raspoloživi prihod u EU iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno oko 1.912 evra mesečno. Granica od 60 odsto tog iznosa na nivou EU bila je približno 1.147 evra mesečno.
Grčka je i u ovoj kategoriji na prvom mestu. Čak 82,6 odsto stanovnika koji su u riziku od siromaštva živi u domaćinstvima koja za stanovanje izdvajaju više od 40 odsto svojih raspoloživih prihoda. Drugim rečima, više od četiri od pet građana iz ove grupe suočava se sa ozbiljnim stambenim opterećenjem.
Slede Danska sa 59,8 odsto i Švajcarska sa 56,1 odsto. Visoke vrednosti beleže i Švedska sa 46,8, Norveška sa 43,8 i Češka sa 43,4 odsto.
Nemačka je takođe iznad proseka EU, sa 35 odsto, dok su Španija sa 28,3, Francuska sa 25,4 i Italija sa 21,7 odsto ispod evropskog proseka.
Najmanje opterećenje među posmatranim državama zabeleženo je na Kipru, sa 7,6 odsto. Slede Albanija sa 8,2, Hrvatska sa 14,9 i Slovačka sa 15,4 odsto.
Stambena kriza sve više postaje pitanje životnog standarda
Podaci pokazuju da problem dostupnosti stanovanja nije ograničen samo na zemlje sa najskupljim nekretninama. Presudno je koliko novca građanima ostaje nakon plaćanja kirije ili drugih troškova domaćinstva.
Za porodice sa nižim primanjima, rast cena stanovanja često znači odricanje od drugih osnovnih potreba, od hrane i zdravstvene zaštite do obrazovanja i svakodnevnih troškova.
Zbog toga se stambena kriza u Evropi sve manje posmatra isključivo kao problem tržišta nekretnina, a sve više kao pitanje socijalne sigurnosti i kvaliteta života.
Rast cena kvadrata, kirija i energenata, uz nedovoljno brz rast zarada, mogao bi da dodatno produbi razlike između domaćinstava koja imaju rešeno stambeno pitanje i onih koja sve veći deo svojih prihoda troše samo da bi obezbedila krov nad glavom.
(EUpravo zato)
