Mnoge države ulagale su u njegove rezerve kao zaštitu od potencijalnih globalnih sukoba.
Kada izbije rat ili globalna kriza, logika je jednostavna, investitori se povlače iz rizičnih ulaganja i novac konvertuju u zlato.
Međutim, najnovija dešavanja pokazuju da ta "logika" više ne funkcioniše.
Prethodnih meseci, situacija sa cenama zlata je bila nalik vožnja rolerkosterom, a vrhunac se desio krajem januara kada je ona bila blizu 5.600 dolara po unci (dvostruko veća cena nego godinu dana ranije).
Uprkos ratu i rastućim geopolitičkim tenzijama, cena zlata je počela da opada. Ovaj obrt zapravo otkriva koliko se savremeno finansijsko tržište promenilo, i koliko je postalo zavisno od faktora koji nemaju direktne veze sa samim sukobima, objašnjava prof. Rend Lou sa Univerziteta Bond u svom članku za The Conversation.
Uzrok opadanja
Jedno od objašnjenja leži u samoj prirodi savremenih finansijskih tokova. Zlato više nije jedina "sigurna luka". Finansijski sistem je postao raznovrsniji, a odluke o ulaganjima donose se u širem kontekstu, uzimajući u obzir različite faktore i alternative.
Ponašanje tržišta često zavisi od šireg konteksta, a ne samo od događaja poput rata, već i od načina na koji investitori procenjuju rizik i raspoređuju svoj kapital.
U tom kontekstu, važan element je i činjenica da je zlato u prethodnom periodu već beležilo rast.
Prof. Lou naglašava još jednu stvar, a to je da investitori danas ne reaguju samo iz straha od krize i sukoba, već je u pitanju kompleksna mreža signala, od inflacije i monetarne politike do globalne likvidnosti. U takvom okruženju, prema njegovom mišljenju, zlato više nije "automatski izbor" u turbulentnim vremenima, pa je tako npr. nafta potrebnija od zlata.
To ne znači da je zlato izgubilo svoju ulogu sigurne imovine, već da je ta uloga postala uslovna. Drugim rečima, današnje tržište je toliko složeno da čak ni rat nije dovoljan razlog da cena zlata ide ka gore.
(EUpravo zato/The Conversation)
