Zbog zaoštravanja sukoba u Iranu, cene goriva porasle su širom Evrope, ali je Nemačka pogođena znatno jače nego većina drugih članica Evropske unije.
U poslednjih nekoliko nedelja cena benzina u toj zemlji porasla je za skoro 5 odsto, što je iznad evropskog proseka. Nemačka vlada je formirala posebnu radnu grupu koja pokušava da pronađe rešenje, dok istovremeno optužuje naftne kompanije da ostvaruju prevelike profite.
U poređenju sa susednim državama razlike su očigledne.
U Francuskoj i Austriji gorivo je poskupelo oko 2 odsto, u Estoniji 3,6, a u Luksemburgu 3,5 odsto. U Slovačkoj i Mađarskoj rast je bio gotovo neprimetan, oko 0,1 odsto.
Evropska komisija je izdvojila Nemačku, ali i Holandiju, Dansku i Finsku kao zemlje sa najizraženijim poskupljenjima.
Trenutno najskuplji benzin u Evropi plaćaju vozači u Holandiji, gde cena ide oko 2,17 evra po litru. Nemačka je odmah iza sa oko 2,08 evra, dok je i Finska pri samom vrhu po visokim cenama goriva.
Glavni razlog razlika leži u porezima.
Nemačka već duže vreme ima visoke namete na fosilna goriva, delom iz ekoloških razloga, a delom zbog finansiranja infrastrukture. Uz to, naplaćuje se i taksa na emisiju CO2, što dodatno podiže cenu. Zbog takvog sistema, svaki rast cene sirove nafte na svetskom tržištu brže i jače se odražava na krajnju cenu za potrošače nego u nekim drugim zemljama EU, gde su porezi niži.
Ipak, vlasti smatraju da je nedavni skok cena prevelik, pa analiziraju iskustva drugih zemalja. Neke su već uvele konkretne mere.
Hrvatska i Mađarska ograničile su cene goriva, dok u Austriji važi pravilo da pumpe mogu da podignu cenu samo jednom dnevno, i to u podne, dok sniženja mogu biti u bilo kom trenutku.
Nemački političari sve glasnije kritikuju naftne kompanije. Ističu da cene brzo rastu kada poskupi sirova nafta, ali da mnogo sporije padaju kada nafta pojeftini. Predlaže se uvođenje pravila sličnih austrijskim kako bi se ograničila takva praksa.
Radna grupa koja se bavi ovim pitanjem optužila je kompanije da veštački podižu cene, a pojedini ekonomisti tvrde da se trenutni rast ne može objasniti samo tržišnim kretanjima, već i visokim profitima.
Sa druge strane, predstavnici naftne industrije odbacuju optužbe.
Tvrde da se njihove marže nisu značajno menjale i upozoravaju da bi preveliko mešanje države moglo da naruši tržište. Naglašavaju i da više od polovine cene goriva čine porezi i dažbine, pa smatraju da bi država, ukoliko želi niže cene, trebalo da smanji svoj deo u ukupnoj ceni.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
