Najmanje deset brodova napadnuto je u Ormuskom moreuzu otkako su 28. februara počeli sukobi na Bliskom istoku.
Iako SAD nude mornaričku pratnju i program osiguranja od 20 milijardi dolara za naftne tankere, podaci pomorskih analitičkih servisa pokazuju da stotine brodova i dalje stoji sa obe strane plovnog puta.
Premije osiguranja i cene transporta tereta naglo su porasle, zbog čega brodarske kompanije obustavljaju operacije.
Pored toga što kroz ovaj prolaz prolazi skoro 30 odsto svetskog izvoza nafte i 20 odsto snabdevanja prirodnim gasom, kroz jedini izlaz Persijskog zaliva na otvoreni okean prolazi i do 30 odsto globalnog izvoza đubriva, što predstavlja važan faktor za svetsku proizvodnju hrane.
Rizik od inflacije
Sukobi u Ormuskom moreuzu već počinju da utiču na inflaciju.
Cena uree, vrste mineralnog đubriva, porasla je na više od 600 dolara po toni, dok je ta brojka prošle nedelje iznosila 450 dolara.
Menelaos Idreos, generalni sekretar Međunarodne gasne unije, priznao je da će najviše potresa biti na tržišta nafte i gasa, ali je naglasio dvosmernu prirodu trgovine u moreuzu.
"Velika količina hrane dolazi u region i taj tok je sada poremećen. Ta hrana ne zadovoljava samo regionalne potrebe već se u nekim slučajevima ponovo izvozi dalje", rekao je Idreos.
On je, međutim, upozorio i na posledice po mnoge druge industrije.
"Petrohemikalije su potrebne za farmaceutsku industriju, za plastiku i mnoge druge proizvode. Mislim da poremećaj moramo posmatrati u celini, a ne samo kao pitanje gasa i nafte. On je zapravo mnogo ozbiljniji", istakao je.
Ormuski moreuz kao motor koji pokreće svetsku proizvodnju hrane
Persijski zaliv predstavlja ključni pokretač svetske proizvodnje hrane, jer obezbeđuje veliki deo globalnog izvoza azotnih đubriva.
Prema podacima Međunarodnog instituta za prehrambene politike (IFPRI), Katar, Saudijska Arabija, Bahrein i Oman zajedno godišnje proizvode oko 15 miliona tona uree, diamonijum-fosfata (DAP) i bezvodnog amonijaka.
Zemlje poput Indije, SAD, Brazila i Australije u velikoj meri zavise od ovog izvoza kako bi održale poljoprivredne prinose.
Postoji i snažna veza sa cenama prirodnog gasa. Prirodni gas čini oko 70 odsto troškova proizvodnje azotnih đubriva, pa bi rast cena na tržištu nafte mogao da se prelije i na cene đubriva.
Ipak, dok zalihe i strateške rezerve donekle ublažavaju kratkoročne šokove na tržištu nafte, tržište đubriva ima mnogo manji zaštitni mehanizam.
Džozef Glauber IFPRI-ja je objasnio: "Mnogi proizvodi od đubriva mogu relativno lako da se skladište, ali zbog njihove visoke vrednosti u odnosu na osnovnu sirovinu (na primer prirodni gas) i činjenice da se gas proizvodi tokom cele godine, ekonomičnije je da se đubrivo kupuje po potrebi".
Narudžbine zavise od sezonske potražnje, koja je povezana sa ciklusima setve i vremenskim uslovima. To znači da se zalihe đubriva uglavnom proizvode po narudžbini i namenjene su za brzu isporuku.
"U SAD proizvođači često kupuju poljoprivredna đubriva i hemikalije u jesen, kako bi obezbedili dovoljno zaliha za setvu", dodao je.
Koje bi sve namirnice mogle da poskupe?
Ako se sukobi u Ormuskom moreuzu oduže, osnovni prehrambeni proizvodi poput pšenice, kukuruza, hleba, testenine i krompira mogli bi vremenom da poskupe.
Kvarljivi proizvodi, kao što su mlečni proizvodi i morski plodovi, takođe bi mogli da budu pogođeni. U međuvremenu, cene sojinog ulja i stočne hrane takođe bi porasle, što bi poljoprivrednike primoralo da unesu značajne promene u proizvodnju.
Ipak, stručnjaci poput Glaubera za sada ne očekuju paniku. Mnogo važniji faktor su cene nafte.
"Više cene nafte i energije mogu da povećaju maloprodajne troškove jer rastu troškovi transporta i prerade nakon izlaska proizvoda sa farme. To bi vremenom moglo ponovo da podstakne inflaciju cena hrane", rekao je Glauber.
Isto važi i za bezbednost snabdevanja hranom.
Izvan Perskijskog zaliva zabrinutost zbog nestašice hrane zasad je ograničena, ali bi se i to moglo promeniti ako Ormuski moreuz bude blokiran duži vremenski period.
(EUpravo zato/Euronews)
