Polovna roba sve popularnija u Evropi. Dovoljno je pogledati platforme i aplikacije kao što su Vinted, Subito i Wallapop da bi se videlo koliko se tržište promenilo.
Na njima se danas prodaje gotovo sve: od odeće i obuće, preko knjiga i elektronskih uređaja, do nameštaja i luksuznih modnih dodataka. Dok jedni prodaju predmete koji im više nisu potrebni, drugi tragaju za modelima koji se odavno ne proizvode ili žele da pronađu kvalitetne proizvode po znatno nižim cenama.
Italija je jedna od zemalja u kojima je ovakav način kupovine posebno zaživeo.
Prema istraživanju "Second Hand Economy 2025", koje je Ipsos Doxa sproveo za platformu Subito.it, vrednost tržišta polovnih proizvoda u Italiji dostigla je 27,2 milijarde evra, što odgovara 1,2 odsto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda. Oko 71 odsto kupoprodaje odvija se putem interneta, naročito kada je reč o odeći i modnim dodacima.
Više od polovine anketiranih Italijana navodi da im je polovna roba prvi izbor. Pre nego što posete prodavnice ili pogledaju nove kolekcije, najpre proveravaju šta se nudi na internetu.
Od uštede do potpuno drugačijih potrošačkih navika
Cena je i dalje jedan od najvažnijih razloga za kupovinu polovnih stvari. Prema izveštaju "Recommerce Report" kompanije eBay, koji obuhvata više od 10.500 potrošača i 1.700 prodavaca, čak 77 odsto ispitanika u Italiji smatra da im kupovina polovnih proizvoda pomaže u boljem upravljanju kućnim budžetom. Taj procenat je viši od svetskog proseka.
Ipak, finansijska ušteda nije jedini motiv. Neki kupci tragaju za komadima odeće koji se više ne mogu pronaći u redovnoj prodaji, drugi žele poznate modne brendove po pristupačnijim cenama, dok ima i onih koji jednostavno ne vide razlog da kupuju novo ako isti proizvod mogu da pronađu polovan i u dobrom stanju.
Menja se i odnos prema prodaji. Italijani sve češće nude na internetu stvari koje im više nisu potrebne. Tokom prethodnih godinu dana polovnu robu preko interneta prodavalo je 43 odsto ispitanika. Najčešće to čine kako bi oslobodili prostor u domu, smanjili količinu otpada ili ostvarili dodatnu zaradu.
Posebno su aktivni mladi. Čak 58 odsto pripadnika generacije Z u Italiji polovnu robu kupuje isključivo putem interneta. Među svim ispitanicima taj udeo iznosi 41 odsto, dok je svetski prosek 28 odsto.
Ni kupovina iz inostranstva više ne predstavlja prepreku: polovina anketiranih Italijana navodi da je spremna da naručuje proizvode od prodavaca iz drugih zemalja.
Povratak mode iz devedesetih i dvehiljaditih
Kupovina polovne odeće odavno nije samo praktično rešenje, već je postala i svojevrstan modni trend.
Moda iz devedesetih i s početka dvehiljaditih ponovo je aktuelna, a pripadnici generacije Z sve češće tragaju za komadima iz tog perioda. Jakne, torbe, naočare, patike i različiti modni dodaci ponovo su u centru pažnje, iako mnogi mladi nisu ni živeli u vreme kada su ti modeli prvi put bili popularni.
Ovaj trend više nije ograničen samo na garderobu pristupačnih cena. Sve veće interesovanje vlada i za polovnu luksuznu robu. Torbe poznatih modnih kuća, naočare, satovi i dizajnerski nameštaj privlače kupce kako svojim izgledom tako i vrednošću koju mogu da zadrže tokom vremena.
Prema procenama kompanije "The Business Research Company", globalno tržište polovnih luksuznih proizvoda u 2026. godini vredi više od 40 milijardi dolara, a do 2030. godine moglo bi da dostigne 60 milijardi dolara. Evropa predstavlja posebno značajno tržište, sa procenjenom vrednošću od 22,3 milijarde dolara, prema podacima kompanije "Imarc".
Za ljubitelje mode i dizajna, kupovina polovnih stvari predstavlja priliku da dođu do modela koji se više ne proizvode, a ponekad i do predmeta čija je vrednost tokom godina porasla.
Kako je u drugim evropskim zemljama?
Trend kupovine polovnih stvari nije karakterističan samo za Italiju.
Širom Evrope tržište polovne robe postaje sve značajnije, a razlozi su slični, visoki troškovi života, želja za uštedom, interesovanje za vintidž modu i sve veća svest o uticaju prekomerne potrošnje na životnu sredinu.
U Francuskoj je kupovina polovne garderobe i luksuznih modnih dodataka posebno razvijena. Platforme poput Vinteda postale su deo svakodnevne kupovine, dok su prodavnice polovne odeće i specijalizovani vintidž butici sve prisutniji u većim gradovima. Posebno su traženi komadi poznatih brendova, ali i garderoba koja više nije deo aktuelnih kolekcija.
U Nemačkoj se, pored odeće i obuće, veoma traže polovni nameštaj, kućni aparati, elektronski uređaji i bicikli. Kupci sve češće koriste internet platforme kako bi pronašli povoljnije proizvode, dok su lokalne prodavnice polovne robe i buvljaci i dalje važan deo tržišta.
Holandija i Danska izdvajaju se po razvijenoj kulturi ponovne upotrebe. U Kopenhagenu su prodavnice polovne garderobe, razmene odeće i vintidž butici postali deo gradske svakodnevice. Među najtraženijim artiklima su odeća i obuća, ali i predmeti za domaćinstvo i nameštaj. Internet platforme dodatno su olakšale kupovinu i prodaju, posebno među mlađim generacijama.
Sličan trend prisutan je i u Belgiji, naročito u regionu Flandrije, gde je polovna garderoba jedna od značajnih kategorija tržišta ponovne upotrebe. Kupci se sve više okreću specijalizovanim prodavnicama, ali i privatnim prodavcima preko internet platformi i društvenih mreža.
Zajedničko većini evropskih tržišta jeste promena odnosa prema polovnim stvarima. Ono što je nekada često bilo povezivano sa ograničenim budžetom danas sve više predstavlja izbor potrošača koji žele kvalitetan proizvod, povoljniju cenu ili jedinstven komad koji ne mogu da pronađu u klasičnim prodavnicama.
Šta Evropljani najčešće kupuju od polovne robe?
Interesovanje za polovnu robu ne pokazuje znake slabljenja. Prema izveštaju kompanije eBay, čak 87 odsto italijanskih kupaca namerava da nastavi da kupuje polovne proizvode istim tempom ili još češće, dok 37 odsto planira da poveća takve kupovine.
Među najtraženijim kategorijama su odeća, knjige, vinilne ploče, video-igre, elektronski uređaji, kolekcionarski predmeti i proizvodi za domaćinstvo.
Menja se i način na koji se roba prodaje. Sve popularnija postaje takozvana „live shopping" prodaja, odnosno kupovina tokom video-prenosa uživo. Prodavci tom prilikom predstavljaju proizvode, odgovaraju na pitanja zainteresovanih i direktno komuniciraju sa potencijalnim kupcima.
Ipak, rast tržišta donosi i određene izazove. Evropska komisija je u martu 2025. objavila rezultate kontrole 356 internet trgovaca polovnom robom u 25 država članica EU, Norveškoj i Islandu. Utvrđeno je da više od polovine kontrolisanih trgovaca nije u potpunosti poštovalo propise o zaštiti potrošača. To pokazuje da su, uz rast popularnosti ovakve kupovine, sve važniji i kontrola kvaliteta, transparentnost prodaje i zaštita prava kupaca.
Stare stvari, nova vrednost
U Evropi kupovina više nije nužno vezana za odlazak u prodavnicu i izbor među novim proizvodima. Sve više potrošača najpre proverava šta već postoji na tržištu i može da dobije novog vlasnika.
Ono što je jednoj osobi postalo nepotrebno, drugoj može biti upravo ono što dugo traži. Upravo u tome leži privlačnost tržišta polovnih stvari, mogućnost da se uštedi, pronađe nešto jedinstveno, produži vek trajanja proizvoda i istovremeno smanji nepotrebna potrošnja.
Tako kupovina polovnih stvari širom Evrope sve manje predstavlja kompromis, a sve više postaje promišljen izbor koji spaja ekonomičnost, stil i održivost.
(EUpravo zato)
