Rat u Iranu naglo je povećao cene nafte tipa brent, što se odrazilo na račune za struju i gorivo.
Rast cena goriva u Evropi jasno je vidljiv, a u Španiji prelazi 34 odsto.
Zbog velikog poskupljenja, mnoge zemlje Evrope su bile primorane da usvoje ili najave mere za ublažavanje neprekidnog rasta cena od 28. februara, kada su SAD i Izrael započeli napad na Iran.
Rat je poremetio oko 20 odsto globalnih zaliha nafte koje prolaze kroz Ormuski moreuz, podigavši cenu brenta sa oko 60 evra na više od 100 evra po barelu za samo nekoliko dana. Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su za 60 procenata.
Cene u Nemačkoj su prešle 2 evra po litru.
Najveći rast zabeležen je kod dizela. U nekoliko zemalja cene su sada iznad 2 evra po litru, uz procentualna povećanja od skoro 17,5% u Portugalu do 34,3% u Španiji.
Španija ima najambiciozniji paket
Vlada Pedra Sančeza je dugo usaglašavala svoj odgovor na krizu, delimično zbog unutrašnjih nesuglasica sa koalicionim partnerom Sumar, ali je na kraju usvojen široki paket mera. Savet ministara doneo je kraljevski dekret sa planom vrednim 5 milijardi evra za ublažavanje rasta cena, a mere važe do 30. juna 2026.
Plan se zasniva na smanjenju poreza.
Smanjen je PDV na sve oblike energije sa 21% na 10%, uključujući motorna goriva, električnu energiju, prirodni gas i butan, čija je maksimalna cena takođe ograničena.
Mere bi trebalo da smanje račune za struju za 13%, dok će benzin i dizel biti jeftiniji za oko 30 centi po litru.
Prevoznici, poljoprivrednici i ribari, kao najviše izloženi sektori, dobiće i povraćaj od 20 centi po litru goriva.
Istovremeno, odobreno je puštanje 11,5 miliona barela nafte, što odgovara potrebama za 12 dana nacionalne potrošnje. To je bio deo plana Međunarodne agencije za energiju da oslobodi 400 miliona barela iz strateških rezervi.
Španija takođe polazi iz relativno povoljnije pozicije kada je reč o električnoj energiji. Cene struje kreću se između 37 i 57 evra po megavat-satu, u poređenju sa 113 evra u Nemačkoj i 141 evrom u Italiji, zahvaljujući tome što više od 60% energije dolazi iz obnovljivih izvora.
Nemačka najviše na udaru
Nemačka je među najpogođenijima na pumpama. Cena benzina skočila je sa oko 1,82 evra po litru na 2,16 evra, što je rast od skoro 18% za samo dve nedelje. Odgovor vlade je fokusiran na regulaciju benzinskih pumpi, a ne na direktne subvencije.
Nemačka ministarka ekonomije Katarina Rajhe predstavila je predlog zakona koji bi omogućio pumpama da podižu cene samo jednom dnevno, u 12 časova, ali još nije stupio na snagu jer zahteva izmene zakona o konkurenciji.
Takođe, Berlin je odlučno odbacio mogućnost da se ponovo kupuje ruski gas, što su vlasti nazvale "apsolutno neprihvatljivom".
Italija je krenula drugačijim putem. Rim je razmatrao korišćenje dodatnih prihoda od PDV-a, nastalih zbog viših cena goriva, za kompenzaciju potrošača, kao i sankcionisanje kompanija koje krizu koriste za povećanje profitnih marži.
Na evropskom nivou, premijerka Đorđa Meloni aktivirala je meru na 20 dana.
Portugal je bio prva južnoevropska zemlja koja je uvela konkretnu meru. Najavljeno je "privremeno i vanredno" smanjenje poreza na dizel za 3,55 centi po litru.
Francuska, Poljska, Mađarska i Austrija zauzele oprezniji pristup
U Francuskoj su najvidljiviji odgovor pružale kompanije. "TotalEnergies" je najavio ograničenje cena benzina i dizela do kraja meseca.
Na državnom nivou, Pariz se fokusirao na diplomatiju, a ne na poreske olakšice. Makron je u Evropskom savetu pozvao na obustavljanje napada na energetsku i vodovodnu infrastrukturu, zbog rizika od daljeg rasta cena. Ipak, Pariz nije najavio smanjenja poreza poput onog u Španiji.
Poljska vlada nije najavila veće poreske rezove, a državni sekretar za energetiku Vojčeh Vrohna upozorio je da se regulacije ne mogu ukinuti preko noći, a da se ne naruši stabilnost tržišta i poverenja investitora.
Austrija, gde je benzin takođe poskupeo za oko 13%, otišla je dalje od Nemačke u regulaciji cena. Dozvoljeno je povećanje cena goriva samo tri puta nedeljno, dok se sniženja mogu primenjivati u bilo kom trenutku.
Mađarska je uvela direktno ograničenje cena. Premijer Viktor Orban postavio je maksimalnu cenu od 1,54 evra za benzin od 95 oktana i 1,59 evra za dizel, ali se mera odnosi samo na vozila sa mađarskim registarskim oznakama, kako bi se sprečilo da vozači iz susednih zemalja dolaze da toče gorivo.
Mere Evropske unije za gasne rezerve
Na nivou EU, komesar za energetiku Dan Jorgensen naveo je da Brisel razmatra aktiviranje privremenih mera u slučaju "teške krize", ali je naglasio da one moraju biti ciljane, vremenski ograničene i ne smeju da obeshrabre prelazak na čistu energiju.
Komesar je tokom vikenda naložio državama članicama da smanje popunjenost skladišta gasa na 80%, što je za 10 procentnih poena manje od zvaničnih ciljeva EU.
Kao što se može videti, mere se kreću od potpunog izostanka podrške, kao u Francuskoj, do više od 5 milijardi evra pomoći u Španiji. Koliko će ova energetska kriza u Evropi trajati zavisiće od situacije u Iranu i blokade Ormuskog moreuza.
(EUpravo zato/Euronews)
