Sajtovi na mreži nude široku lepezu robe po prilično konkurentnim cenama.
Prošle godine su ova onlajn tržišta kao što su Mercado, eBai, Vinted i Depop bila odgovorna za oko 35% narudžbina putem digitalne kupovine širom sveta, prema sajtu Statista.
Supermarketi i dobavljači hrane na mreži zauzeli su drugo mesto sa 15%, a slede sajtovi za direktan kontakt sa potrošačima (DTC) kao što su Nike i Adidas sa 14%.
Internet stranice za John Levis, Boohoo i Argos imale su udeo od 13%, a kupovina putem društvenih mreža, kao što je u igricama, iznosila je 5%.
Aplikacije za isporuku kao što su Uber Eats i Deliveroo takođe su činile 5%.
Uloga medija i društvenih mreža u trendovima kupovine
Nedavna studija Ubui-a je uključila više od 50 zemalja širom sveta i rangirala ih prema tome gde kupci godišnje troše najviše na kupovinu onlajn, kao i koje su kategorije najpopularnije.
Zemlje su izabrane na osnovu broja onlajn kupaca koje su imali, kao i veličine njihovog tržišta e-trgovine i preferencija za kupovinu između ostalih pokazatelja.
Danska je zauzela prvo mesto za najveću potrošnju na onlajn kupovinu, a slede je Sjedinjene Države i Južna Koreja. Odeća i obuća, hrana i namirnice, modni predmeti i elektronika bili su neke od najpopularnijih onlajn kupovina.
Faizan Khan, portparol Ubui-a, rekao je da prema njihovim najnovijim statističkim podacima, ljudi kupuju preko svojih telefona i društvenih medija više nego ikada ranije.
„Do 2025. očekujemo da ćemo videti skoro 710 milijardi dolara (653,8 milijardi evra) u prodaji na mobilnim uređajima i preko 1 milijardu dolara od prodaje na društvenim mrežama samo u SAD. To je podsetnik da preduzeća moraju da budu u korak sa tehnološkim napretkom i da se prilagođavaju promenljivim navikama potrošača kako bi ostali konkurentni na globalnom tržištu".
Kupite sada, platite kasnije - beneficije onlajn kompanija
Ovo je uglavnom rezultat porasta, šema kupovine sada - plaćanja kasnije i korišćenja kreditnih kartica u SAD, posebno usred potrošača sa niskim i srednjim prihodima. Tako je potrošačima omogućeno da kupe više proizvoda, lakše i češće nego ikada ranije.
Međutim, nekoliko programa „kupi sada plaćaj kasnije" nerado dele dugove potrošača i aktivnosti kupovine sa kreditnim biroima i drugim finansijskim i ekonomskim agencijama. Zauzvrat, to otežava bankama i drugim agencijama za kreditiranje da procene koji zajmoprimci mogu biti u dobroj finansijskoj poziciji, što dovodi do više neplaćenih dugovanja.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
