U toku prošle godine, ukupno 52 odsto potrošača na svetu pazarilo je nešto u prodavnici polovne odeće, prenosi Klima 101.
Svake sekunde na deponije širom sveta istrese se po jedan kamion garderobe. Dodatno, modna industrija proizvodi više štetnih emisija od avio i pomorskog saobraćaja zajedno.
Ovo pokazuju rezultati dvanaestog godišnjeg istraživanja kompanije ThredUp, inače jednog od vodećih sajtova za preprodaju garderobe, u saradnji sa konsultanskom kućom GlobalData.
Mada su najčešći posetioci second hand radnji pripadnici generacije Z i milenijalci, potrošači obuhvataju sve starosne grupe, koje imaju različite motive i ciljeve.
"Mlađi kupci okreću se second hand-u zarad samoizražavanja i izgradnje ličnog stila, roditelji da bi obukli svoje porodice na ekonomičan i eko-osvešćen način, dok se starije generacije odlučuju kako bi skuplje brendovepazarili po povoljnijim cenama. Postoji još jedan motiv a to je zbog uzbuđenja 'lova'", objasnio je Nil Saunders, generalni direktor u GlobalData.
Fleksibilnost second hand-a da ispuni takve različite potrebe predstavlja ključni razlog za njegovu popularnost i obećavajuću putanju rasta.
Uz godišnji porast od 18 odsto, globalno tržište second hand odeće dostiglo je prošle godine vrednost od 197 milijardi dolara.
Predviđa se da će naredne godine polovna garderoba zauzimati udeo od čak 10 odsto na ukupnom tržištu odeće. Vrednost second hand tržišta u 2025. procenjuje se na 264 milijarde dolara da bi do 2028. to skočilo na čak 350 milijardi dolara.
Promena navika, svesti, razmišljanja
Neki se za kupovinu već korišćene garderobe odlučuju radi "ozelenjavanja" svog životnog stila, odnosno kako bi doprineli zaštiti životne sredine i očuvanju resursa.
S druge strane, tu je i ekonomski momenat. Pritisnuti tzv. krizom troškova života trude se da uštede novac.
Dva od pet modnih komada koji su potrošači kupili tokom poslednjih dvanaest meseci bilo je polovno, a kupci su skoro polovinu svog budžeta za odeće potrošili na second hand.
Osim kupovine polovne, mnogi prodaju sopstvenu garderobu
Četvrtina potrošača bavila se preprodajom u godini iza nas, a glavni razlozi bili su zarada, čišćenje ormana i održivije upravljanje odećom.
Sve to su jasni pokazatelji da bi sumanuta kupovina i besomučni konzumerizam trebalo usporiti zarad manjeg zagađenja i nižeg karbonskog otiska proizvodnje.
To možemo postići i kupovinom u second hand-ovima ili, još jednostavnije, razmenom odeće sa prijateljima.
(M.A./EUpravo zato/Klima 101)
