Veliki broj zemalja se još pre nekoliko godina približio budućnosti bez gotovine.
Beskontaktna plaćanja i onlajn kupovine su se svakako povećale tokom perioda lokdauna, ali taj trend nije svuda bio isti.
Čak i u Evropi i dalje ima varijacija.
Ipak, postoji nekoliko evropskih zemalja koje predvode bezgotovinsku revoluciju.
Zemlje u kojima se keš skoro i ne koristi
Kada je reč o beskontaktnom plaćanju, postoje velike razlike u preferencama u Evropi. Austrijanci su 2019. podizali 140 evra nedeljno sa bankomata, dok je ta suma kod Norvežana bila svega 35 evra.
Naredne godine je 96 odsto stanovnika Islanda koristilo onlajn bankarstvo, u odnosu na samo devet procenata u Rumuniji.
Procenjivanje koja zemlja je najbliža bezgotovinskoj budućnosti je škakljivo iz dva razloga:
- Kešu se ne može ući u trag
- Ne postoji univerzalna evropska metoda za praćenje beskontaktnih plaćanja.
Uprkos tome, i dalje postoji veliki broj podataka koji nam govore da se skandinavske zemlje nalaze u vrhu, kao i Velika Britanija.
Švedska
Švedska je bila prva zemlja u Evropi koja je uvela papirne novčanice, a sada hrli ka tome da bude i prva u naporu da ih se otarasi. Na 100.000 stanovnika ima svega 32 bankomata, a 98 odsto građana poseduje debitne kartice. Novac u materijalnom obliku polako postaje relikt prošlosti u ovoj zemlji.
Čak i zakon predlaže pomeranje ka bezgotovinskom društvu. Potpuno je zakonito da trgovac odbije keš što primorava kupce da koriste kartice.
Norveška
Prema podacima svetske banke, Norveška je najbliža tome da se potpuno oslobodi novca u papiru. 98 odsto građana poseduje debitnu karticu, a samo tri do pet odsto transakcija se sprovodi gotovinom. Tri od četiri plaćanja su beskontaktna. Osim toga, više od 95 procenata Norvežana koristi aplikacije za plaćanja i to je danas najpopularniji način transferovanja novca.
Holandija
Još jedna zemlja u kojoj je lako snaći se bez gotovine je Holandija jer više od 91 odsto građana koristi aplikacije za bankarstvo.
Zanimljivo je da Holanđani, najviše od svih u Evropi, koriste pametne satove za plaćanja.
Finska
Banka Finske je predvidela da će do kraja 2029. godine ova zemlja potpuno preći na bezgotovinska plaćanja. I u ovoj skandinavskoj državi, 98 procenata stanovništva poseduje debitnu, a više od 60 odsto kreditnu karticu.
Ipak, ne veruju svi u ovaj koncept, pa je tako više od 60 procenata građana skeptično kada je reč o budućnosti beskontaktnih plaćanja.
Zašto baš nordijske zemlje vode u bezgotovinskim plaćanjima?
Kao što imamo priliku da vidimo, nordijske zemlje prednjače u plaćanjima koje ne podrazumevaju keš.
To možda ima veze sa poverenjem. Kulturološki gledano, tamo se ima više poveranja u vlast i veće institucije poput banaka. Oni smatraju da je njihov novac na sigurnom mestu čak i sigurniji nego da sami vode računa o njemu.
Treba pomenuti i da je čak i starija populacija kompjuterski pismena.
Koliko se u Srbiji plaća karticom?
Sa bezgotovinskim plaćanjima od oko 9,5 milijardi evra u prošloj godini mogli bismo biti zadovoljni. Uz činjenicu da je to 25 odsto više nego u 2022. ili ako poredimo sa 2016. kada je bilo gotovo pet puta manje – još zadovoljniji. To je, međutim, znatno ispod većine zemalja Centralne i Istočne Evrope.
To je, međutim, znatno ispod većine zemalja Centralne i Istočne Evrope.
"Kada bismo stigli samo njih, mi bismo značajno smanjili našu sivu ekonomiju. Neke procene su da bi se ona smanjila za 3,4 procentna poena i procene su čak da bismo mogli da ostvarimo više budžetskih prihoda u iznosu od 700 miliona evra", kazao je Dušan Vasiljević iz NALED-a za RTS.
U Fondaciji za razvoj ekonomske nauke izračunali su da svako povećanje bezgotovinskog plaćanja za samo jedan odsto smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto. Ali nije samo do građana. Neki preduzetnici ne primaju kartice po cenu da izgube mušteriju.
"Gotovina je najskuplji i verovatno najmanje efikasan način plaćanja. Ne kažem da ne treba da bude gotovine, ali treba razmišljati o ceni podizanja gotovine, obezbeđivanju sitnine za vraćanje kusura, obavezi deponovanja novca od prodaje", kazao je Mark Barnet, predsednik "Masterkarda" za Evropu.
(EUpravo Zato/n26.com/RTS)
