Evropski parlament usvojio je nova pravila kojima će se omogućiti da zabrane upravljanja vozilom, uvedene zbog teških prekršaja, važe na teritoriji cele Evropske unije.
Ovo je deo šire reforme saobraćajnih propisa u EU, koja uključuje i uvođenje digitalnih vozačkih dozvola i novih standarda za polaganje vozačkog ispita.
Dosadašnji sistem imao je ozbiljnu manu - vozači kojima je zabranjeno upravljanje vozilom u jednoj članici EU, često su mogli bez problema da nastave da voze u drugoj, pa čak i u zemlji u kojoj su dobili dozvolu. Zbog toga čak 40% saobraćajnih prekršaja počinjenih u inostranstvu prolazi nekažnjeno.
Prema novim pravilima, zabrana vožnje izrečena u jednoj državi članici automatski će važiti i u svim ostalim, bez obzira na to gde je dozvola izdata.
Ova zabrana odnosi se na ozbiljne prekršaje koji ugrožavaju bezbednost na putevima, kao što su vožnja pod dejstvom alkohola ili droga, prekomerno prekoračenje brzine, kao i saobraćajni prekršaji koji su rezultirali smrću ili teškim povredama. U ovu kategoriju spada i korišćenje mobilnih telefona i drugih uređaja koji ometaju pažnju tokom vožnje.
Kada neka država članica izrekne zabranu, ona mora obavestiti zemlju koja je izdala vozačku dozvolu putem jedinstvenog EU obrasca.
Država izdavalac onda ima 15 dana da poništi dozvolu, čime se vozaču efektivno zabranjuje upravljanje vozilom na celoj teritoriji EU za vreme trajanja zabrane.
Ipak, postoje određeni izuzeci. Na primer, ako prekršaj koji je doveo do zabrane u jednoj zemlji nije zakonski kažnjiv na isti način u drugoj, ta druga zemlja može odbiti da sprovede zabranu. Tako, na primer, dozvoljeni nivo alkohola u krvi varira među državama EU, neke kažnjavaju i najmanju količinu, dok druge dozvoljavaju određeni prag.
Slično, prekršaj zbog prekoračenja brzine aktiviraće zabranu na nivou EU samo ako je vozač vozio najmanje 50 km/h brže od dozvoljene brzine, jer ograničenja variraju u Nemačkoj, na primer, neki auto-putevi uopšte nemaju ograničenje.
Izvestilac zakona, italijanski poslanik Mateo Riči, istakao je da su određeni kompromisi bili neophodni kako bi zakon prošao, ali da se i dalje radi o velikom iskoraku.
"Odluka o suspenziji i oduzimanju dozvole biće priznata i primenjivana širom Evrope", rekao je on.
Digitalna vozačka dozvola i nove pravne izmene
Drugi deo zakonskog paketa odnosi se na modernizaciju pravila.
Naime, uvodi se digitalna vozačka dozvola (dostupna preko mobilnog telefona), novi zahtevi za vozački ispit i snižavanje starosnih granica za profesionalne vozače.
Digitalna dozvola postepeno će postati standard u EU, iako će fizičke kartice i dalje biti dostupne onima koji ih zatraže.
Mladi vozači će imati obavezni probni period od dve godine, tokom kojeg će kazne za prekršaje poput vožnje u pijanom stanju, nekorišćenja pojasa ili nepropisnog prevoza dece biti strožije.
Takođe, 17-godišnjaci će moći da dobiju vozačku dozvolu, ali će do 18. godine morati da voze uz nadzor iskusnog vozača.
Zakon predviđa i snižavanje minimalne starosne granice za profesionalne vozače - na 18 godina za kamione i 21 godinu za autobuse.
Ova mera ima za cilj da reši hronični nedostatak profesionalnih vozača u EU, ali je naišla na kritike.
Grčka poslanica Elena Kuntura upozorava da mlađi vozači kamiona imaju veću verovatnoću da izazovu nesreće i smatra da bezbednost ne treba da bude žrtvovana zbog tržišnih potreba.
"Problem se neće rešiti spuštanjem standarda bezbednosti, već poboljšanjem plata, radnih uslova i vremena za odmor."
Novi propisi takođe uvode veću pažnju u obuku vozača - fokusiraju se na mrtve uglove, ometenu vožnju i interakciju sa ranjivim učesnicima u saobraćaju, poput biciklista i pešaka.
Prema novim pravilima, vozačke dozvole važiće 15 godina za putnička vozila i motocikle, a 5 godina za kamione i autobuse. Zemlje članice mogu uvesti kraće rokove važenja za vozače starije od 65 godina.
Ovaj zakonodavni paket, koji su već odobrile i vlade država članica, treba da se primeni u nacionalnim zakonodavstvima u roku od tri godine.
Cilj je podrška inicijativi "Vizija nula" kojom EU želi da prepolovi broj poginulih na putevima do 2030. godine, cilj koji je i dalje daleko.
Prošle godine, na putevima EU poginulo je oko 19.800 ljudi, što je samo 3% manje u odnosu na 2023. godinu.
(M.A./EUpravozato/euronews.com)
