U Evropi ima nešto manje od 600 milijardera.
Neki od prepoznatljivih primera su britanski premijer Riši Sunak koji je bogatiji i od kralja Čarlsa III; gruzijski političar i oligarh Bidzina Ivanišvili; mađarski bogataš Mesaroš Lorinc i finansijer desničarske Švajcarske narodne partije (SVP) Kristof Bloker.
Koliko se zna, Ivanišvili je bogatstvo stekao tako što je tokom privatizacije preuzeo kontrolu nad rudnicima i čeličanama nakon sloma Sovjetskog Saveza. Njegova porodica poseduje jednu od gruzijskih vodećih banaka, a 2012. je postao i premijer zemlje. Iako se zadržao u kabinetu samo godinu dana, njegov uticaj je veliki.
Bloker je bio većinski akcionar velike hemijske kompanije u Švajcarskoj, a poznat je i po finansiranju najveće političke stranke u zemlji.
Lorinc se smatra i za jednog od biznismena najlojalnijih premijeru Viktoru Orbanu. Pre desetak godina je stekao vlasništvo nad Mediworks-om, najvećim izdavačem u toj zemlji.
Nemačka je u 2023. godini brojala najviše milijardera u Evropi – njih čak 126. Odmah iza Nemačke je Rusija sa 104 milijardera.
Iznad sto milijardera nema više niko u Evropi, a treća na listi je Italija sa 64 milijardera. Četvrta je Velika Britanija s 52 milijardera, a peta Francuska s 43. Odmah iza nje je Švajcarska s 41 milijarderom. U Španiji ih ima 26, a u Turskoj 26.
Od naših suseda Mađarska ima milijardera i to njih troje.
U Austriji ima njih 11, baš kao i u Češkoj.
Portal European Correspondent pominje i nekoliko imena u Hrvatskoj poput porodice Lukšić, Ivice Todorića, Dubravka Grgića i Emila Tedešija.
Razlike među polovima i na vrhu
Čak i na vrhu ekonomske lestvice žene i muškarci nisu ravnopravni. Ukoliko se u 40 zemalja pogleda ko zauzima prva tri bogataška mesta, od ukupnog broja samo je šest žena.
Takođe, većina milijarderki je bogatstvo stekla nasleđivanjem imovine od oca ili dede.
Nejednakost u bogatstvu se ne vidi samo u različitim državama, već i u drugačijem kontekstu širom Evrope. Primera radi, izdvaja se Bernar Arno, vlasnik francuske korporacije LVMH. On je najbogatiji čovek Evrope, ali i sveta, ukoliko ga sa trona ne zbaci američki milijarder Ilon Mask. Osim toga, tri francuska milijardera su bogatstvo stekla zahvaljujući brendovima Luj Viton, L'Oreal i Guči što se razlikuje u odnosu na ostatak kontinenta gde bogataši uglavnom dolaze iz industrijskog ili građevinskog sektora ili lanaca supermarketa.
Najbogatiji čovek Balkana
Razlike između Balkana, delova Istočne Evrope i ostatka kontinenta su ogromne. Najbogatiji čovek na Balkanu je Dubravko Grgić, "kralj osiguranja", ali čak i on ima pet puta manje novca od najbogatijeg Holanđanina i 30 puta manje od Arnoa.
Većina milijardera Zapadne Evrope se obogatila gomilanjem nasleđenog novca ili preuzimanjem porodične imovine. Sa druge strane, u Centralnoj i Istočnoj Evropi preduzetnici su sami sebi krčili put, a u određenim slučajevima se to događalo sumnjivim metodama.
Najbogatiji u Evropi, ali i svetu
Bogatstvo Bernara Arnoa se procenjuje na 200 milijardi evra.
On je rođen 1949. godine u bogatoj industrijskoj porodici u Francuskoj. Osnivač je i predsedavajući kompanije LVMH koja prodaje skupocenu odeću, poput Luj Vitona i Kristijana Diora.
Nakon što je studirao na Politehničkoj akademiji, preuzeo je očevu građevinsku firmu Ferrez-Savinel, a tada je imao samo 27 godina.
Arno je 1984. kupio grupu Busak, vlasnika glamuroznog Diora. Po preuzimanju firme je prodao skoro sve osim Diora i prodavnica Le Bon Marche-a, čime je 7.000 radnika ostalo bez posla.
Narednih godina je stekao kontrolu nad mnogim firmama luksuznih brendova. Kada je usledio slom berze 1987, kupio je akcije grupe LVMH po veoma niskim cenama što mu je omogućilo da postane najveći akcionar.
(EUpravo Zato)
