Jedna od biljaka čije gajenje može biti unosno, a koja ne zahteva prvoklasno zemljište je šipak.
U narodu je poznat kao šipurak, šipak, pasja ruža, divlja ruža, šip, šipurina, a u pitanju je žbunasta biljka koja pripada velikoj porodici ruža. Raste i do tri metra u visinu, a pre nego što izbaci plod, cveta svetlo rozim ili čisto belim jednostavnim cvetovima.
U našim krajevima uspeva oko 20 sorti divlje ruže, odnosno, šipurka.
Poljoprivrednik Salih Đelilović iz Srednje Bosne na svojoj zemlji ima zasađen veliki broj šipuraka, paradajza, kupusa, raznog povrća, ali i voća.
Svoje koke takođe hrani organskom hranom od svoje pšenice koju uzgoji.
Đelilović je detaljno objasnio kako izgleda uzgajati šipurak i koliku zaradu to može da donese.
Na površini od 10 ari rod može biti i do 600 kilograma, a ako uzmemo da je cena 30 maraka, dođe se do zarade od 18.000 maraka ili oko 9.000 evra, objasnio je Đelilović, prenela je Srednja Bosna danas.
Suša nije uništila šipak
Organsku proizvodnju šipaka Karolj Fekete iz Novog Kneževca, na severu Banata, zasnovao je na 50 hektara.
"Ova sezona je izuzetno specifična i u proizvodnji šipaka, zbog velikih vrućina i dugog perioda bez kiše, ali bez obzira na to šipak odlično izgleda. Berba je počela i ne znam koliko će se ekstremna vrućina odraziti na težinu ploda, ali analiza plodova pokazuje da je unutrašnji sastav izvanredan, jer askorbinska kiselina, aminokiselina, vitamini i minerali koje sadrže plodovi pokazaju bolje parametre nego obično. Međutim, na plodovima se primećuju ožegotine i to verujemda je uticalo na težinu plodova i prinos, pa umesto tri i po do četiri tone, biće oko tri tone po hektaru", rekao je Karolj Fekete za Dnevnik.
Plantaže šipaka Karolja Feketea u ataru Novom Kneževcu su najveće u Vojvodini, ali ne i u Srbiji, jer ima plantaža i na 150 hektara u okolini Zaječara i Sokobanje, koji dobro izgledaju, ali su podignuti tek pre dve godine i iduće sezone će dospeti na rod, u očekivanju da će u tamošnjim uslovima davati čak bolje prinose nego u banatskoj ravnici.
Novi zasadi šipaka u Srbiji, ali i u više azijskih zemalja (Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan) podižu se zahvaljujući sadnicama sa imanja Feketea, gde planiraju da podignu zasade od 3.000 do 5.000 hektara.
"U Srbiji prerada šipka nije odviše razvijena, ali ima dosta otkupljivača i prerađivača koji ga izvoze u smrznutom ili osušenom stanju. Na inostranom tržištu se iz godine u godinu povećava interesovanje za šipkom zahvaljujući širokoj primeni. Kupci iz evropskih zemalja potražuju sve više šipka sa našeg područja sa Balkana, jer je šipak sa ovog podneblja mnogo kvalitetniji nego iz drugih krajeva sveta. Znamo da svetsko tržište diktira Čile, međutim, mnogo slabiji je unutrašnji sastav tih plodova, jer kilogram našeg šipka vredi koliko tri kilograma čileanskog, zahvaljujući mineralima našeg zemljišta koji su presudni za unutrašnji kvalitet ploda. Imamo pogodno zemljište i dovoljno sunca, tako da su u svetu, Srbija i prostor Balkana najbolji u pogledu kvaliteta šipka", precizirao je Fekete.
Sušeni celi plodovi šipka sa plantaža Feketea završavaju kod kupaca u Austriji i Nemačkoj, a samo manja količina dve do tri tone, više iz hobija, prodaje se domaćim kupcima u vidu kaše.
(EUpravo zato/Dnevnik)
