Više od deset godina je prošlo otkad su Katarina i Slobodan Milosavljević odlučili da pokrenu proizvodnju lekovitog bilja i potpuno prirodne, organske kozmetike. Ovi Beograđani su se u potrazi za zemljom na kojoj će uzgajati smilje, hajdučku travu, lavandu, žalfiju, kantarion, noćurak, ruzmarin i drugo bilje, na kraju odlučili za Jablanicu, podno planine Rtanj na istoku Srbije.
"Radio sam u IT sektoru i imao strahovit problem sa stresom. Sve se manifestovalo na koži, nisam više znao šta da preduzmem. Obišao sam mnoge dermatologe, a neki od njih su mi tada, u 38. godini života govorili da imam zakasneli pubertet", priseća se ovaj magistar informacionih tehnologija koji se i danas bavi IT-jem, ali na drugačiji način.
Prirodno i balkansko
Njegova supruga Katarina već se bavila izradom prirodne kozmetike, ali u manjem obimu. Smatrala je kako njegov problem mogu rešiti proizvodnjom prirodne, organske kozmetike s naglaskom na aktivne sastojke za koje mogu garantovati da je to ono što piše na etiketi. Ideja da pokrenu takvu proizvodnju bila je njena, piše Agroklub.
Počeli su da tragaju za plodnim, čistim zemljištem koje će odgovarati biljkama koje su planirali da uzgajaju i na kraju se odlučili za Timočki kraj i selo podno Rtnja. Seme su nabavili od organskih proizvođača, a kasnije uzimali reznice pa sada imaju sopstveni sadni materijal.
Nisu fokusirani na proizvodnju eteričnih ulja i ekstrakata nego upravo na prirodnu kozmetiku od bilja koje su sami uzgojili. Osim toga, ne koriste nikakve supstance koje su van balkanske regije.
"Nema kakaa, šea maslaca, arganovog ulja. Koristimo suncokretovo, laneno, ulje koštica maline - baš ono što raste kod nas", opisuje Katarina razliku u odnosu na druge proizvođače.
"Zato smo kozmetici i dali naziv Royal balm, kraljevski melemi, jer je najveće bogatstvo koristiti nešto iz naše okoline, što naša koža prepoznaje. To se vidi kroz rezultate jer nam se ljudi sa pozitivnim reakcijama javljaju svakodnevno", naglašava ona.
Nakon branja, prerađuju biljke u Jablanici, a preparate izrađuju u laboratoriji u Beogradu. Plasiraju ih uglavnom putem svog web shopa, u nekoliko kozmetičkih salona i na sajmovima. Za sada nisu prisutni u veleprodajnim lancima koji traže veće količine.
Po radnu snagu putuju do 60 km
Najveći problem na koji nailaze je nedostatak radne snage.
"Teško je doći do kvalitetne sirovine, ali to smo postigli. Ipak, u ovom delu Srbije sela se gase, sve je manje ljudi, mladi odlaze u inostranstvo. Pred nama je berba žalfije i prvi put ne znamo kako ćemo", opisuje nezavidnu situaciju Katarina.
Kaže, moraće do prvog grada, udaljenog 50-60 kilometara da bi organizovali radnike. U poslovima im, koliko mogu, pomažu i tri ćerke, stare 15, 11 i 7 godina.
Većinu radova obavljaju ručno jer, kako kaže Slobodan, nema te mehanizacije ni veštačke inteligencije koja može zameniti okopavanje biljaka. Ipak, kao IT-jevac vidi potencijal veštačke inteligencije kada je reč o predviđanju suše, zalivanju i slično.
Upravo je sušno razdoblje obeležilo poslednje tri godine unazad i osete sve veći uticaj klimatskih promena.
"Imali smo problem sa smiljem, nekoliko žbunova se osušilo. Podmlađivali smo redove, ali neke se biljke jednostavno ne oporave. I ove je zime bilo malo snega, a od sedam izvora u našem selu, nekoliko je presušilo još pre dva meseca", navodi Katarina dodajući i da su vetrovi jači u čitavom tom pojasu, pa izostaje noćna rosa zbog koje biljke gube dragocenu vlagu.
Nema boljeg traktoriste u selu od Slobodana
Iako su njihovi tipčni kupci žene, većinom 35 do 40 godina, sve je više i muškaraca koji se odlučuju za prirodnu kozmetiku.
"I oni nam se obraćaju sa problemima koje imaju na koži, nekada i stidljivo, ali kada vide koliko im pomaže, usmenom preporukom šire vesti o nama", kaže Slobodan koji je kreirao njihovu internet stranicu Royal balm organic bogatog, interaktivnog sadržaja, sa web shopom.
Njemu je bio potreban odmak od tehnologije.
"Našao sam savršen balans između IT branše i prirode. To mi je vrlo bitno jer je IT sektor jako dinamičan, posebno uvođenjem veštačke inteligencije koja ide u drugom, bržem pravcu", smatra Slobodan.
Kaže, svima bi preporučio da krenu prema prirodi i poljoprivredi.
"Pre 10 godina nisam mogao sebe da vidim kao traktoristu, nekoga ko obrađuje zemlju, okopava biljke, a sada, jer nema radne snage, jedina mogućnost je da ja preuzmem taj posao. Sada smatram da nema boljeg traktoriste u selu od mene", smeje se Slobodan koji smatra da čovek nije stvoren samo za jednu stvar.
"Znam da sam odličan informatičar, ali mi to nije bilo dovoljno. Smatrao sam da imam i neke druge veštine koje mogu pokazati u realnosti, izaći iz virtuelnog sveta i ući u svet poljoprivrede", komentiriše dodavši kako selo zna da bude nezgodno jer je mnogo stvari na koje ljudi iz grada nisu navikli.
"Infrastruktura nije dovoljno izgrađena, nedostaje saobraćajna povezanost, a i morate znati šta da radite kada se pokvari traktor", zaključio je ovaj IT poljoprivrednik.
(JA/EUpravo zato/Agroklub)
