Cene začina su od davnina bile astronomske. Međutim, do 19. veka je mnogo više ljudi moglo da ih priušti jer su se "začinski monopoli" srušili, pa je situacija bila značajno povoljnija.
Ipak, i danas postoji nekoliko začina toliko skupocenih da se za istu cenu može kupiti i automobil.
Pošto su neophodni u kuvanju, jasno je zašto ih uvek prati takva reputacija.
Šafran
Šafran je danas najskupoceniji začin na svetu. Kilogram ove biljke košta, u zavisnosti od kvaliteta, od 3.000 do 14.000 evra.
Pripada porodici Iridaceae, a začin se dobija iz cveta Crocus sativus. Biljka potiče iz Male Azije i Mediterana, a uglavnom se gaji na jugu Francuske, Iranu, Španiji, Italiji, Maroku i Grčkoj.
Cveta jednom godišnje u periodu od dve nedelje. Svaki cvet ima tri tučka i mora se brati ručno i to veoma pažljivo u jutarnjim časovima kada se cvet otvori, inače vredna aroma izlapi. Za jedan kilogram šafrana je potrebno najmanje 150.000 cvetova što odgovara površini od oko 1.000 kvadratnih metara.
Osim što se koristi kao začin, pogodan je i za bojenje hrane. Obično se upotrebljava da obogati pirinčana jela.
Vanila
Na drugom mestu najskupljih začina na svetu je vanila. Jedna mahuna košta između tri i pet evra iako ima značajnih razlika u kvalitetu. Cena oslikava težak rad tokom proizvodnje. Samo fermentisane mahune se koriste u trgovini, a one mogu da budu dugačke do 30 centimetara. Neposredno pre sazrevanja, beru se ručno, tretiraju se vodenom parom i potom čuvaju četiri nedelje u hermetički zatvorenoj posudi gde se fermentišu. Zbog toga je priprema veoma dugotrajna i naporna.
Vanila potiče iz Meksika, ali se danas uglavnom gaji na ostrvima Indijskog okeana i na velikim plantažama Madagaskara. Od više od 100 vrsta, samo 15 se koristi za dezerte.
Kardamom
Iako nije toliko skup kao šafran ili vanila, obično košta oko 60 evra po kilogramu.
U pitanju je biljka srodna sa porodicom đumbira, a ima vatreni začinski ukus.
Uglavnom se uzgaja u Indiji i na Madagaskaru, a postoje crni i zeleni. Crni ima pepeljast-zemljanu aromu i služi da obogati jela. Zeleni kardamom se često koristi u pravljenju poslastica.
Začini koji su nekada bili preskupi, ali su danas pristupačni
Biber
Istorijski, biber je bio neverovatno skup. Danas to ne možemo toliko da zamislimo jer ga koristimo gotovo svakodnevno, ali je vekovima vladala potpuno drugačija situacija.
Pošto je bio izuzetno skupocen, oko njega su se čak vodili i ratovi. Veliki broj istraživača i mornara je plovio morima do Indije kako bi začin mogao da se dopremi u Evropu.
Zanimljivo je da je moreplovac Kristofer Kolumbo želeo da pronađe put do Indije upravo zbog trgovine začinima, međutim, naišao je na potpuno drugi kontinent koji je bio bogat sopstvenim začinskim biljkama. To je potom umanjilo cenu bibera i on više nije bio toliko popularan kao čili paprike.
Biber je karakterističan za Indiju, ali se uzgaja u mnogim državama jugoistočne Azije kao i u Brazilu.
Cimet
U Evropi se dve vrste cimeta koriste kao začini: kineski ili kasija i pravi cejlonski cimet.
Danas se većinski upotrebljava cejlonski, a pošto nije toliko uobičajen zato mu i cena raste.
Začin se dobija od osušene kore cimetovog drveta. To je jedan od najstarijih začina na svetu i deo je mnogih dezerta.
Biljka Cinnamomum verum potiče sa Šri Lanke, ali se gaji u mnogim tropskim zemljama. Između 16. i 18. veka je važio za jedan od najskupljih začina na svetu.
Trgovac Anton Fuger je 1530. navodno oslobodio kralja Karla V njegovih dugova tako što je menice zapalio štapićima cimeta, čime je pokazao svoje ogromno bogatstvo.
(EUpravo Zato/Piccantino)
