Među biljkama koje se mogu gajiti širom naše zemlje posebno se izdvaja beli slez.
Gajenje belog sleza traje godinu dana, a ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru. Međutim, prihod može da dostigne i 9.000 evra tako da se brzo može vratiti uloženo.
Kako bi se gajila ova sedmogodišnja biljka matičnjaka, potrebno je da se obradi zemljište, obave pripreme za sadnju kao i za berbu. Prema određenim proračunima, treba izdvojiti oko 1.200 evra po hektaru i to samo u prvoj godini.
Prihodi od druge do sedme godine iznose oko 6.000 evra godišnje, a mogu da dođu i do 9.000.
Primera radi, sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može se zaraditi 100.000 dinara, dok su ulaganja oko pet puta manja.
Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji zemlje, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede.
Sakupljanje i prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje...
Najveća ulaganja, ali i najbolja cena
Cena od najmanje 800 dinara za kilogram očišćenog korena belog sleza razlog je što se za sadnju te lekovite biljke odlučuje najveći broj broj zadrugara i kooperanata zadruge Zaplanjski zasad iz Gadžinog Hana, preneo je Agroklub.
Prema rečima direktora te zadruge Zorana Ilića, računica pokazuje da beli slez zahteva najveća ulaganja, ali je i njegova cena najbolja.
"Ta biljka zahteva đubrenje i dva tretiranja zaštitnim sredstvima i otuda ulaganja od najmanje 20.000 dinara", rekao je svojevremeno Ilić.
Na obroncima Suve planine desetine porodica se bave uzgajanjem lekovitog bilja, pogotovo belog sleza jer se smatra da je najisplativiji.
Beli slez ne zahteva mnogo vode, a izdašan je u rodu.
Milan Hranisavljević iz Lozovika je pre nekoliko godina odlučio da gaji povrće, a onda je uveo i lekovito bilje, poput belog sleza i valerijane.
Kako je objasnio, ukoliko se uzme kilogram semena iz rasada, može da se posadi do 50 ari, a hektar zahteva oko 6 kilograma. Ne postoji potreba za grejnim sistemom i dovoljan je samo zaštićen prostor. Potom se strukovi sade u razmacima od 30 centimetara na njivi, a po hektaru može da nikne 40.000 biljaka belog sleza. To je otprilike jedna tona nakon sušenja, a na kraju se pakuje.
Jedina mana je što je beli slez težak za čišćenje jer može samo ručno da se ljušti. Sa druge strane, neven je najteži za branje, pošto se bere između 9 i 16 sati, kada je sunce najjače i to svakog drugog ili trećeg dana, od juna do prvih mrazeva.
Kako može EU da vam pomogne u proizvodnji?
S obzirom na potencijal ove biljke, svako ko se odluči da započne sa gajenjem, u tome može da mu pomognu fondovi koje Evropska unija ima u Srbiji.
Jedan od njih je IPARD program.
Čak 580 miliona evra namenjeno je poljoprivrednicima Srbije u narednih nekoliko godina, u okviru programa IPARD III, od čega EU obezbeđuje 288 miliona.
IPARD "pokriva" sve poljoprivredne aktivnosti, te na sajtu EU mogućnosti možete da pogledate koja od tih mera bi se odnosila na vaše poslovanje.
(EUpravo Zato/Agroklub)
