Upuštanje u gajenje biljaka nije jednostavan posao, a treba imati u vidu i računicu - šta je najisplativije zasaditi i koliko brzo se stiže do profita.

Ipak, postoje određene kulture koje se preporučuju čak i početnicima, a to je uglavnom lekovito bilje.

Gajenje lekovitog bilja

Ako još uvek niste odlučili kako da pokrenete biznis, a posedujete zemljište, poslednjih godna sve je veća potražnja za lekovitim biljem ne samo kod nas nego i u svetu. Ulaganja su miinimalna u odnosu na druge kulture, a zemljište ne mora mnogo održavati.

Za jedan hektar zasada pod nanom, kamilicom, nevenom ili drugim lekovitim biljem potrebno je od 1.200 do 2.500 hiljade evra.

Od ovih para možete kupiti seme, zasaditi bilje i spremiti zemljište. Ukoliko pak, želite da modernizujete prodaju lekovitog bilja, onda je potrebno uložiti još stotinak evra za kupovinu ukrasnih ambalaža, da bi proizvod bio primamljiviji na tržištu. Kada se sve proračuna, prihod od ovog biznisa može da iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru.

Beli slez

  • oko 2.000 evra ulaganje po hektaru
  • oko 5 evra cena po kilogramu
  • manje od 1500 kilograma prinosa po hektaru
  • 6.500 evra prihoda po hektaru
  • najmanje 4.500 evra profit po hektaru
Cvet belog sleza
Michael Meijer / Alamy / Alamy / Profimedia Cvet belog sleza

Neven

  • oko 1.800 evra ulaganja po hektaru
  • oko 4 evra cena po kilogramu cveta
  • oko 1.000 kg prinos po hektaru
  • oko 4.000 evra prihod po po hektaru
  • oko 2.000 evra profit po po hektaru

Bosiljak

  • oko 1.200 evra ulaganje po hektaru
  • više od 1 evro cena po kilogramu
  • oko 2.000 kilograma prinos po hektaru
  • oko 2.500 evra prihod po hektaru
  • oko 1.300 evra profit po hektaru
bosiljak raste u bašti
Julie Deshaies JD83 / Alamy / Alamy / Profimedia Bosiljak

Kada je reč o lekovitom bilju, stručnjaci savetuju da je najbolje gajiti višegodišnje biljke, jer su manja ulaganja.

Treba imati u vidu da postoje razlike u tržišnoj ceni između bilja koje je uzgajano organski i onog na konvencionalan način, jer su cene organskih otkosa znatno više. Takođe, valjalo bi znati da je isplativost uslovljena i dostupnošću sezonske radne snage, postojećom opremom za kvalitetnu obradu nakon žetve i adekvatnim transportom, preneo je sajt Smartwatering.rs.

Isplativije od drugih poljoprivrednih kultura

Studija "Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva“, koju je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo uradila pre nekoliko godina u saradnji sa JP „Agrorazvoj – valjevske doline“, pokazala je da u tom kraju postoje odlični uslovi za gajenje skoro svih vrsta lekovitog bilja koje postoji u Srbiji.

"S obzirom da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju. Ipak, potrebne su i obuke jer za ovu vrstu uzgoja ne postoji tradicija i mnogo je nepoznanica“, kazala je Svetlana Jerinić, jedna od autora Studije i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Valjevo.

Ono što treba znati i što pokazuju istraživanja i iskustva drugih je da je isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture, a prihod može biti i do tri puta veći od onoga što se uloži.

GetOriginalImageById (19).jfif (7).jpg
MONDO/Stefan Stojanović 

"Matičnjak je, na primer, biljka koja može doneti dobru zaradu, jer raste i razvija se desetak godina. Svake godine ova biljka daje određeni prihod, a ulaganja su minimalna. Da bi se podigao zasad matičnjaka na jednom hektaru površine, za seme, đubrivo, radnu snagu, zaštitu u prvoj godini treba uložiti oko 1.200 evra. Prosečan prinos je oko 1.5 tona i od toga je prihod oko 1.500 evra, što znači dobit od oko 300 evra“, objasnila je tada Svetlana za Agroklub.

Kako EU može pomoći vašem poslu?

Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, Evropska unija vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.

Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.

Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.

Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.

Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.

Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.

(EUpravo Zato/Agroklub/Smartwatering.rs)