Francuska kompanija Gourmey, sa sedištem u Parizu, koja se specijalizovala za kultivisanu hranu, poznatu i kao onu koja je uzgojena u laboratoriji, objavila je da je podnela zahtev za odobrenje od nadležnih organa za bezbednost hrane u Evropskoj uniji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Singapuri i Sjedinjenim Američkim Državama pre nego što na tržište pusti svoj proizvod napravljen od ćelija patke.
Vodeći proizvod kompanije biće "novi izbor za ljubitelje guščje džigerice", navodi se u saopštenju kompanije.
"Premium segment je oduvek bio na čelu prehrambenih trendova, gde se dešavaju najuzbudljivije inovacije. Svedoci smo uzbudljive komercijalne privlačnosti našeg prvog proizvoda u mnogim regionima gde šefovi kuhinja žele da nastave da služe visokokvalitetnu guščju džigericu", rekao je Nikolas Morin-Forest, izvršni direktor Gourmey-a, u istom saopštenju.
Morin-Forest je dodao da se raduje saradnji sa regulatorima kako bi se osigurala usklađenost sa zahtevima bezbednosti i izrazio uverenje da će proizvodi koje proizvodi njegova kompanija ispuniti "veoma zahtevne standarde" koje postavljaju vlasti EU.
Kultivisano ili laboratorijski uzgojeno meso se proizvodi koristeći uzorak pravih životinjskih ćelija koje rastu u hranljivom okruženju, formirajući mišiće, masno tkivo i vezivno tkivo.
Kultivisani proizvodi obično koriste fetalni serum životinje, što uključuje smrt grla i njenog embriona, te je ovo meso etički problematično za vegetarijance i vegane. Međutim, Gourmey tvrdi da ne koristi nikakve komponente životinjskog porekla tokom uzgoja, što znači da proizvodi guščju džigericu bez klanja.
Pored toga, Gourmey je naveo da je sproveo eksternu studiju o ekološkom otisku kompanije pri velikoj proizvodnji, pokazujući da bi on bio znatno niži od konvencionalno proizvedene guščje džigerice.
Kontroverza u EU
Laboratorijski uzgojeno meso je regulisano u EU kao "nova hrana", što znači da su u pitanju proizvodi koji nisu bili prisutni u ishrani Evropljana pre maja 1997. godine. Prema zakonodavstvu EU, kompanija koja želi da plasira novu hranu na tržište EU mora podneti zahtev za autorizaciju Evropskoj komisiji.
Ipak, ministri poljoprivrede Francuske, Italije i Austrije su prošlog januara uložili protestnu notu Savetu EU u kojoj dovode u pitanje da li je regulativa o novim namirnicama pogodna za kultivisano meso i pozivaju na strožiju procenu kultivisanih proizvoda.
Oni su ove inovacije videli kao pretnju "autentičnim metodama proizvodnje" i tvrdili da bi EFSA, evropska agencija za bezbednost hrane, trebalo da izda posebne smernice za procenu laboratorijski uzgojenog mesa, slične onima koje se koriste za nove lekove i farmaceutske proizvode.
Notu su takođe podržali ministri Češke, Kipra, Grčke, Mađarske, Luksemburga, Litvanije, Malte, Rumunije i Slovačke, pozivajući Komisiju da pokrene "javne konsultacije" o laboratorijski uzgojenom mesu.
Nedavno, Mađarska, koja je preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom EU 1. jula, predložila je debatu u Savetu o mogućem negativnom uticaju novih namirnica na kulinarske tradicije Evrope.
(JA/EUpravo zato/Euractiv)
