Iako se možda čini da potrošnja oraha u našim domaćinstvima nije naročito velika, podaci pokazuju da potrebe za ovim voćem u našoj zemlji moraju da se dopunjuju - uvozom.
Živojin Lazić iz Beograda svojevremeno je ispričao zašto je počeo da se bavi uzgojem oraha i lešnika u selu Ševarice kod Šapca.
"Kod nas se isplati gajiti orahe, naravno, uz primenu pune agrotehnike i dosta velika početna ulaganja, kao i relativno dug period koji je potrebno da prođe od sadnje do momenta kada prihodi od oraha premaše troškove tekućeg održavanja", kazao je on.
Prizemljio se i počeo da gaji lešnike i orahe
Počeci sa orasima i lešnicima Laziću nisu bili novo iskustvo sa poljoprivredom jer potiče sa sela.
Živojin Lazić bio je vojni pilot, pa je ideja o voćarstvu naišla tokom razmišljanja o tome čime bi mogao da se bavi kada ode u penziju.
„Prvi svoj zasad, doduše zasad lešnika, na 50 ari sa 200 stabala podigao sam 1999. godine kao pripremu za odlazak u penziju. Želeo sam da svoju letačku karijeru zamenim nečim što je takođe interesantno, a da imam za to uslove. Kada sam se odlučivao za podizanje zasada, imao sam na umu i bavljenje fizičkom aktivnošću u prirodi, ali i materijalni efekat u smislu dodatinih izvora prihoda", kazao je Lazić i dodao da mu je cilj bio da spoji lepo i korisno.
On je ispričao za Agroklub da je presudan uticaj na njegovu odluku da se time bavi imao Bogdan, agronom u penziji, čijem leskaru se Lazić divio, a sama ideja o gajenju lešnika, kako kaže, tada nije bila česta pojava.
Dve godine kasnije, 2001. sa odlaskom u prevremenu penziju, Lazić je nastavio sa aktivnostima oko zasada, i malo-pomalo, postao ozbiljan proizvođač.
Nije se zaustavio samo sa lešnicima, već je počeo i sa sadnjom oraha. Ideju o sadnji ove voćke došla je pošto je Lazić smatrao da je ona komplementarna lešniku, te je posadio na 1,7 hektara, što je bilo 145 stabala.
Čeka se, ali se ulog i te kako isplati
Prvobitna ulaganja su zemljište, priprema zemljišta za sadnju, potom i troškovi nabavke sadnice ali i sama sadnja. Važan deo je i održavanje zasada dok „ne prorodi", što zahteva nabavku neophodne mehanizacije za održavanje zemljišta, ali i voćaka u dobrom stanju.
„Uvek je potrebno uložiti da bi krenulo da se vraća. Sa orahom je caka jer treba duže da se čeka da se ulog vrati", ispričao je Lazić.
Orah ili lešnik?
Lazić je uporedio ove dve voćke, istakavši da je orah zahtevniji i da je problem nemogućnost mehanizovane obrade, što znači da postoji potreba za radnom snagom, koje je sve manje na tržištu.
„Kod oraha je radna snaga još uvek nezamenljiva, posebno kod sitnijih proizvođa. Zato je gajenje lešnika manje zahtevno u pogledu angažovanja dopunske radne snage jer je moguća veća mehanizovanost procesa sakupljanje i čišćenja. Održavanje voćnjaka tokom godine postižem delom ličnim radom, a delom angažovanjem drugih ljudi", naveo je Lazić i dodao da očekuje da se prinosi povećavaju svake godine do dostizanja pune rodnosti u narednih desetak godina.
Orah se sadi za buduće generacije
"Orah se, budući da zahteva strpljenje, sadi za naredne generacije. Nakon berbe, a posle opadanja lista, predstoji prskanje voća preparatima na bazi bakra", kazao je on.
Kada je u pitanju distribucija, Lazić je uspevao da proda sve što proizvede, uglavnom na veliko, ali i njegova porodica se angažovala za prodaju na malo, najviše preko društvenih mreža.
Inače, trenutna cena oraha je oko 1000 dinara za kilogram, dok je cena lešnika po kilogramu sada oko 1200 dinara, pa se i iz toga da zaključiti koliko su ove voćke isplative.
Ukoliko vam je potrebna podrška jer razmišljate o poslu u poljoprivredi ili želite da unapredite poljoprivrednu proizvodnju, sve indformacije o sredstvima kojima EU pomaže srpsku poljoprivredu možete pronaći na sajtu eumocnosti.rs
(M.A./EUpravo zato/bif.rs)
