Neslavni tron u zaduženosti već godinama pripada jednoj EU zemlji! Slede Italija i Francuska, a ko je na dnu?

Prema najnovijim podacima Evrostata za četvrti kvartal 2024. godine, Grčka ostaje najzaduženija članica Evropske unije, sa stopom javnog duga opšte vlade od 153,6 odsto BDP-a.

Hrvatska je nešto ispod sredine, sa stopom duga od 57,6 odsto BDP-a, što je niže od proseka, ali i dalje znatno iznad cifara u najštedljivijim državama članicama.

Najmanje zadužene zemlje su Estonija (23,6%), Bugarska (24,1%) i Luksemburg (26,3%), dok među finansijski stabilnijim po ovom kriterijumu i dalje prednjače Danska (31,1%) i Švedska (33,5%).

Podaci ukazuju na velike razlike između država članicama, što i dalje ostaje izazov za fiskalnu politiku i stabilnost unutar evrozone i šire Evropske unije.

Kako je u Srbiji?

Podsetimo, minister finansija u Vladi Srbije Siniša Mali početkom ovog meseca govorio je o javnom dugu Srbije. Kako je istakao, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosi danas 44,3 odsto, i daleko je ispod proseka Evropske unije koji je po poslednjim podacima 81,6 odsto BDP-a.

On je dodao i da odnos dug prema BDP-u omogućava međunarodnu uporedivost među zemljama različite veličine i predstavlja osnovu za fiskalna pravila i kriterijume (poput onih iz Mastrihta), da je važan za procenu solventnosti i rizika, jer visok dug u odnosu na BDP može signalizirati potencijalne probleme u otplati.

“Nominalno visok dug sa niskim udelom u BDP-u može biti potpuno održiv.. Mnogo razvijenije ekonomije od Srbije su prezadužene, pa je tako javni dug Italije 136,3 odsto BDP-a, Francuske 113,8 odsto, Mađarske 76 odsto, Nemačke 62,4 odsto BDP-a… Pored toga, ukazuje na prostor za novo zaduživanje – zemlje sa nižim udelom duga u BDP-u imaju više fiskalnog manevarskog prostora u kriznim situacijama“, naveo je Siniša Mali.

(EUpravo zato)