Troškovi plaćanja kamata na državne dugove u najbogatijim zemljama sveta dostigli su najviši nivo od 2007. godine. Ovi troškovi sada premašuju iznos koji se troši na važne stvari kao što su odbrana, policija i stanovanje.
Među 38 članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), troškovi otplate duga kao procenat nacionalnog prihoda porasli su na 3,3 odsto u 2024. godini, što je značajan porast u odnosu na 2,4 odsto iz 2021. godine. Ovo je primoralo vlade da izdvajaju veći deo svojih poreskih prihoda za plaćanje poverilaca.
Većina vlada suočava se sa pritiscima da poveća potrošnju jer troškovi koji nastaju zbog zelene tranzicije, veće potrošnje za odbranu i starenja populacije postaju sve urgentniji. Nemački parlament je ove nedelje odobrio veliki plan za unapređenje infrastrukture i podršku širem evropskom planu za povećanje potrošnje za odbranu. Britanska ministarka finansija, Rejčel Rives, očekuje se da će u svom prolećnom izveštaju sledeće nedelje očuvati ulaganja, dok će smanjivati budžete za dnevne izdatke zbog viših troškova otplate duga.
Prema Globalnom izveštaju o dugu OECD-a, troškovi za odbranu među članicama bili na nivou od 2,2 odsto nacionalnog prihoda, što je znatno niže od rasta troškova kamata na dug, koji su se povećavali brže. U isto vreme, izdvajanja za stanovanje činila su 0,7 odsto nacionalnog prihoda, dok su izdvajanja za policiju i javni red bila 1,7 odsto. Ova uporedna statistika pokazuje kako troškovi odbrane nisu pratili brzinu rasta troškova duga, što može ukazivati na to da je otplata duga postala veći prioritet za vlade u odnosu na druge sektore, kao što su odbrana, stanovanje i javni red.
Vlade zemalja članica OECD-a u 2024. godini podigle su novih 15,7 biliona dolara duga. Kada se dodaju otplate postojećeg duga, to je dovelo do povećanja za 3 biliona dolara. Ukupno, dug zemalja članica OECD-a sada iznosi 55 biliona dolara. Takođe, ukupni globalni dug država (uključujući one koje nisu članice OECD-a) porastao je na 65,2 biliona dolara, nakon što su države van OECD-a takođe povećale svoje zaduženje.
Ograničena sposobnost za buduće zaduživanje
Korporativni dug je porastao na 35 biliona dolara, što je dodatno povećalo ukupni globalni dug na više od 100 biliona dolara – a velik deo ovog dodatnog zaduživanja koristile su kompanije za otkup akcija i isplatu dividendi akcionarima. Pet najvećih izdavalaca – SAD, Japan, Francuska, Italija i Velika Britanija – činili su više od 85 odsto bruto zaduživanja u OECD zemljama u 2024. godini, pri čemu su SAD same činile više od dve trećine ukupnog iznosa.
Generalni sekretar OECD-a, Matijas Korman, izjavio je da kombinacija viših troškova i većih rizika zaduživanja ograničava sposobnost za buduće zaduživanje u vremenu kada su potrebna značajna ulaganja, "uključujući za povećanje rasta i produktivnosti, odgovor na starenje populacije i zadovoljenje potreba za odbranom".
Korman je dodao da visoki trošak zaduživanja predstavlja podsticaj vladama da ciljaju na "javna ulaganja koja povećavaju produktivnost i dugoročni rast".
Grupa sa sedištem u Parizu navodi da se očekuje da će nivoi duga nastaviti da rastu i u 2025. godini, a prosečan odnos duga i BDP-a u OECD zemljama dostizaće 85 odsto, što je više od 10 procentnih poena u odnosu na 2019. godinu i gotovo dvostruko više nego u 2007. godini.
Postoji i zabrinutost da će veliki deo zaduživanja vezanog za pandemiju morati da se refinansira po višim kamatnim stopama u naredne dve godine. Gotovo polovina vladinog duga OECD zemalja i tržišta u razvoju, kao i oko trećine korporativnog duga, dospeće na naplatu do 2027. godine.
Zemlje sa niskim prihodima i visokim rizikom suočavaju se sa najvećim rizicima refinansiranja, pri čemu će više od polovine njihovog duga dospeti za refinansiranje u naredne tri godine, a više od 20 odsto u ovoj godini, navodi organizacija.
Kako dug postaje sve skuplji, vlade i kompanije moraju da obezbede da njihovo zaduživanje podržava dugoročni rast i produktivnost, prema rečima Serdara Čelika, šefa sektora za kapitalne tržišta i finansijske institucije OECD-a.
"Ako to urade na pravi način, nemamo razloga za brigu... Ako to ne urade, ako dodaju dodatni, skupi dug, bez povećanja proizvodne sposobnosti ekonomije, onda nas čeka teže vreme", rekao je Čelik.
(EUpravo zato/Gardijan)
