Dug u evrozoni je porastao u prva tri meseca ove godine, pokazuju podaci agencije za statistiku Evropske unije Evrostat.
Kako saopštava Evrostat, 20 zemalja evrozone zabeležilo je dug od 88,7 odsto BDP-a, u odnosu na 88,2 odsto u prethodnom kvartalu.
Nešto pozitivnija vest je da se deficit evrozone ― razlika između toga koliko vlade troše i dobijaju ― smanjio u prvom tromesečju, na 3,2 odsto BDP-a sa četiri odsto.
U Francuskoj, čiji se status duga pomno prati nakon političke nestabilnosti izazvane najavom prevremenih izbora predsednika Emanuela Makrona, njen dug je porastao za 0,9 procentnih poena BDP-a u poređenju sa prethodnim kvartalom.
Grčka je i dalje najzaduženija zemlja u evrozoni, sa ukupnim dugom od skoro 160 odsto BDP-a. Međutim, to je i zemlja koja ga najbrže otplaćuje, sa smanjenjem od 2,1 procentni poen u poređenju sa četvrtim kvartalom 2023.
Nakon Grčke, najveći odnosi državnog duga prema BDP-u na kraju prvog kvartala 2024. godine zabeležili su Italija (137,7 odsto), Francuska (110,8 odsto), Španija (108,9 odsto), Belgija (108,2 odsto) i Portugal (100,4 odsto), a najmanji Bugarska (22,6 odsto), Estonija (23,6 odsto) i Luksemburg (27,2 odsto).
U zapadnoj Evropi, Belgija je ta koja je zabeležila najbrži rast duga u odnosu na njenu ekonomiju, sa povećanjem od 3,1 procentni poen u odnosu na kvartal.
(JA/EUpravo zato)
