Evropa sada prijavljuje najveći broj dece i adolescenata sa T1D, sa približno 295.000 slučajeva.
Evroposlanica Grejs O'Salivan (Greens-EFA), istakla je da naročito Irska ima problem sa dijabetesom kod dece.
"Nalazimo se u prvih 25 odsto slučajeva dijabetesa širom sveta i brojke idu u pogrešnom smeru", kazala je ona, prenosi Euractiv.
Ona je ukazala na to da se moraju pojačati napori na ranom skriningu, jer se sada većina dijagnoza postavlja na ad hoc osnovi, a da je za vrlo malu decu znakove teže uočiti.
Dijabetes se ne može uvek sprečiti i nije uvek uzrokovan uticajima okoline, genetika i autoimuni odgovori tela mogu biti pokretačke determinante.
Džoan Marfi, profesorka Inkluzivnog liderstva Birmingham Business School, Univerzitet u Birmingemu, rekla je za Euractiv da je njenoh ćerki dijabetes dijagnostifikovan kada je imala šest godina.
"Od tada, T1D je stalni i nepoželjni saputnik. Drži se, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Nema pauze, nema praznika, samo nemilosrdna realnost upravljanja funkcijom telesnog organa -sa malo informacija i strašnim posledicama ako pogrešite", ispričala je ona i dodala:
" Nadamo se da će jednog dana bolest proći kroz rad istraživača i aktivista, ali do tada idemo dalje, nadajući se da možemo ostati korak ispred".
Novo istraživanje, bolji skrining
Šantal Metje, predsednica Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD), objasnila je da postoje alati za skrining na prisustva autoantitela protiv beta-ćelije koja proizvodi insulin u krvi ljudi, koje podrazumevaju nezdrave invazivne metode.
Prisustvo ovih antitela pokazuje rane faze T1D i predviđa progresiju u klinički stadijum bolesti.
"Širom Evrope sprovode se kampanje skrininga kod prvostepenih rođaka osoba sa T1D, kao što su Fr1da i INNODIA", rekla je Matje i dodala da se "čak se i skrining opšte populacije sada dešava".
Međutim, kako je navela, potrebno je više.
Istakla je primer Italije i još nekih zemalja koje su zakonski propisale skrining za dijabetes tipa 1, dodajući da veruje da je vreme da se svi pregledaju na ranu fazu T1D. Na taj način se kod većine pacijenata može izbeći potencijalno po život opasna dijabetička ketoacidoza, pri prezentaciji kliničke bolesti.
U Nemačkoj, projekat Fr1da predstavlja veliku inicijativu za skrining za rano otkrivanje T1D kod dece. Fr1da studija je prvi pristup zasnovan na populaciji za ranu dijagnozu autoimmune bolesto povezane sa T1D u detinjstvu.
Projekat ima za cilj da obezbedi optimalan tretman i poboljša razumevanje bolesti, uz učešće preko 200 pedijatrijskih ordinacija širom Bavarske.
EU podrška
Zdravstvene politike prvenstveno su odgovornost država članica EU, dok se Evropska komisija bavi dijabetesom u okviru svog rada na nezaraznim bolestima (NCD), podržavajući države članice u postizanju ciljeva UN i SZO u vezi sa hroničnim nezaraznim bolestima (NCD) do 2025. godine.
EU takođe podržava istraživanja u ovoj oblasti u okviru Horizonta 2020, sa širokim obimom koji ima za cilj da prevede nova znanja u inovativne aplikacije i ubrza usvajanje velikih razmera. Jedan program je inicijativa Healthier Together (2022-2027) koja ima za cilj smanjenje tereta NCD, uključujući dijabetes.
Evropski parlament (EP) usvojio je značajnu rezoluciju o "prevenciji, upravljanju i boljoj brizi o dijabetesu u EU".
Član 7 Rezolucije Evropskog parlamenta o Svetskom danu borbe protiv dijabetesa od 23. novembra 2022. poziva države članice "da razviju, sprovode i prate nacionalne planove i strategije za dijabetes sa uporedivim prekretnicama i ciljevima, uključujući komponentu smanjenja rizika i skrininga/rane akcije"
Osim toga, Inovativna zdravstvena inicijativa EU (IHI), na primer, dodelila je 23 miliona evra projektu EDENT1F1.
Ova inicijativa ima za cilj promovisanje univerzalnog skrininga za neklinički T1D, posebno među decom, u 12 zemalja.
Izborna obećanja i dijabetes
Nadovezujući se na ove značajne podatke i nastojeći da angažuje evropske političare u predizbornoj sezoni, Evropski forum za dijabetes (EUDF) je pokrenuo izborno obećanje sa ciljem da privuče podršku evropskih političkih grupa.
Pozvao je kandidate da pokažu svoju podršku 32 miliona ljudi koji žive sa dijabetesom u EU i njihovim porodicama. Fokusira se na rano otkrivanje, pravičnu brigu, osnaživanje ljudi kroz obrazovanje, kao i na prihvatanje nauke i tehnologije, i naglašava potencijalnu uštedu od 104 milijarde evra, jer je procenjeno na 75 odsto troškova koji proizilaze iz komplikacija koje se mogu izbeći.
Sa evropskim izborima zakazanim za jun, evropske političke grupe će uskoro pokrenuti svoje manifeste, svaki sa specifičnim zdravstvenim programima, EUDF ima za cilj da saopšti važnost dijabetesa kao kritičnog zdravstvenog i ekonomskog pitanja.
(M.A./EUpravo zato)
