Nova studija otkrila je zabrinjavajuću istinu o vazduhu koji udišemo u zatvorenim prostorima. Svakodnevno u naša pluća može da uđe više od 70.000 čestica mikroplastike, što je znatno više nego što se dosad verovalo, prenosi "ScienceAlert".
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da je većina tih čestica dovoljno sićušna da prodre duboko u plućno tkivo.
Plastika je postala jedan od gorućih ekoloških problema našeg doba, zagađujući sve, od vodenih puteva do naših krvnih sudova. Te sitne čestice ne unosimo u telo samo hranom i pićem, već i vazduhom koji udišemo.
Naučnici sa Univerziteta u Tuluzu u Francuskoj su sproveli istraživanje kako bi precizno izmerili količinu plastične prašine koju udišemo. Tim je analizirao 16 uzoraka vazduha iz stanova i automobila koristeći se Ramanovom spektroskopijom. U pitanju je tehnika koja se koristi za izučavanje vibracionih, rotacionih, i drugih nisko frekventnih modova sistema.
Rezultati su bili iznenađujući. Prosečna koncentracija u stanovima iznosila je 528 čestica mikroplastike po kubnom metru, dok je u automobilima ta brojka skočila na neverovatnih 2.238 čestica. Čak 94 odsto tih čestica bilo je manje od 10 mikrometara, što im omogućuje dubok prodor u pluća.
100 puta više plastike od ranijih procena
Na osnovu ovih podataka, tim je procenio da odrasla osoba u zatvorenom prostoru svakodnevno udahne oko 71.000 čestica mikroplastike, od čega je 68.000 manjih od 10 mikrometara.
"Koncentracija koju smo pronašli je 100 puta veća od prethodnih ekstrapoliranih procena. Ljudi provode prosečno 90 odsto svog vremena u zatvorenom prostoru, uključujući domove, radna mesta, radnje, prevoz itd. i celo to vreme su izloženi zagađenju mikroplastikom, a da o tome i ne razmišljaju", navode autori studije.
Kakve su posledice udisanja mikroplastike po zdravlje?
Iako još nije sasvim jasno šta tačno mikroplastika čini našem telu, naučnici sumnjaju da posledice nisu nimalo bezazlene. Nedavna istraživanja povezuju izloženost mikroplastici s povećanim rizikom od određenih vrsta raka, problema s plodnošću, moždanog udara i niza drugih zdravstvenih tegoba.
Stoga se hitno moraju sprovesti dodatna istraživanja kako bi se utvrdili biološki učinci ovih čestica, ali i pronašli načini za smanjenje izloženosti. Istraživanje je objavljeno u časopisu "PLOS One".
(EUpravo zato/Index.hr)
